Slepi miševi imaju neverovatnu moć, ali ona nije nasledna: Utvrđeno kako predatori slušaju i identifikuju plen

Slepi miševi vrste Trachops cirrhosus imaju neverovatnu moć da slušanjem razlikuju ukusan plen od opasnog, ali ta moć nije nasledna, već se stiče iskustvom. To je pokazalo istraživanje tima naučnika sa Tropskog istraživačkog instituta Smitsonijan (STRI).

Ova otkrića, objavljena u Proceedings of the Royal Society B, prvi su dokaz da slepi miševi podešavaju svoj sluh tokom razvoja, piše Phys.org.

Preporučujemo

- Kod slepih miševa postoje velike varijacije u tome čime se hrane. Dok neke vrste jedu samo voće, druge insekte, treće nektar cveća… Postoje i vrste koje hvataju ribu svojim kandžama. U STRI u Panami mi smo proučavali jednu vrstu – Trachops cirrhosus – i to već decenijama. Ovi slepi miševi su mesožderi specijalizovani za hranjenje žabama – naveli su u tekstu za The Conversation naučnici Logan Džejms, Rejčel Pejdž i Ksimena Bernal i dodali:

- Mužjaci mnogih vrsta žaba puštaju zvuke kako bi prizvali ženke. Slepi miševi koji se hrane njima prisluškuju te pozive kako bi odabrali svoj sledeći obrok. Ali kako dođu do toga da povezuju zvuk i plen? Bili smo zainteresovani kako predatori stiču sposobnost da razlikuju ukusne i opasne vrste.

Na svetu postoji skoro 8.000 vrsta žaba, dodaju oni, i svaka od njih ima jedinstven poziv na parenje.

- Tokom godina naš istraživački tim je naučio mnogo toga o korišćenju zvuka i eholokacije za pronalaženje plena, kao i kakvu ulogu učenje i pamćenje imaju u tom procesu. Razmatrali smo da li je veza između zvuka i ukusnih obroka evolutivna osobina s kojom se rađaju, tj. koja se nasleđuje, ali nam je to delovalo malo verovatno. Umesto toga, hipoteza nam je bila da uče da povezuju zvuke i hranu kako odrastaju, pa smo testirali tu ideju – naveli su autori.

Oni su zatim proveli dosta vremena u šumi da snime pozive za parenje 15 najčešćih vrsta žaba u istraživanoj oblasti u Panami, a onda su uhvatili slepe miševe za testiranje.

- Tokom testova svaki slepi miš bio je u pojedinačnoj komori za let u prirodi. Sa zvučnika na zemlji spuštali smo zvukove žaba i pratili ponašanje. Kao što smo i očekivali, odrasli slepi miševi nisu reagovali na zvuke vrsta koje im nisu ukusne, koje su otrovne ili su im prevelike za nošenje. S mladim slepim miševima bila je druga priča. To znači da su oni tek vremenom učili da razlikuju zvukove jestivih žaba od opasnih – naveli su autori.

(Telegraf Nauka/Phys.org/The Conversation)