Severni pol bi se mogao pomeriti skoro 27 metara do 2100, izazivajući haos na polju satelitske navigacije

U pitanju je referentna tačka za sve navigacione sisteme sveta i jedna od najpoznatijih lokacija na Zemlji.

Međutim, naučnici kažu da se geografski severni pol kreće i da bi se mogao pomeriti skoro 27 metara do 2100.

Preporučujemo

Dok se polarne ledene ploče tope brže u sve toplijoj klimi, Zemljina masa se preraspoređuje, neznatno pomerajući osu rotacije naše planete.

Iako su te promene možda male u planetarnim razmerama, naučnici upozoravaju da bi mogle izazvati velike probleme za satelitsku navigaciju. Dok se Zemlja vrti oko svoje ose, promene u okeanima, atmosferi i duboko u istopljenom omotaču Zemljinog jezgra izazivaju podrhtavanje planete.

Iako je većina tih podrhtavanja regularna i predvidiva, naučnici iz Instituta za tehnologiju u Cirihu otkrili su da će promene koje izaziva čovek uskoro biti imati veći uticaj od prirodnih.

Pošto sateliti i teleskopi u dalekom svemiru određuju svoju poziciju s obzirom na Zemljinu osu rotacije, bilo koja promena severnog pola mogla bi izazvati ozbiljne probleme.

To bi moglo dovesti do nepreciznosti od nekoliko metara do više stotina metara, kažu istraživači. Kao u slučaju svega što se vrti oko svoje ose, velike promene u distribuciji Zemljine mase izazivaju pomeranje ose. Ovo je uglavnom normalan i predvidiv proces prouzrokovan faktorima kao što su regularni ciklusi okeanskih struja.

Međutim, pošto se ledene ploče i glečeri tope, redistribucija težine je brža nego u prošlosti, zbog čega se pol pomera. Istraživači su izmerili kretanje polova između 1908. i 2000. godine i uporedili sa projekcijama topljenja leda da bi videli koliko bi se mogli pomeriti u budućnosti.

U najgorem slučaju, ako emisije gasova sa efektom staklene bašte nisu redukovane, drastično topljenje ledenih ploča bi pomerilo polove 27 metara između 1900. i 2100.

U optimističnijem scenariju, kad su emisije štetnih gasova smanjene, severni pol će se ipak pomeriti 12 metara. Zasad, efekti koje proizvodi čovek ne pomeraju polove u tolikoj meri kao prirodni uzroci.

Najveći uzrok pomeranja polova trenutno je oporavak Zemlje od poslednjeg ledenog doba. Zemljina kora je tokom ledenog doba potisnuta dole pod težinom glečera, a podigla se nakon njihovog topljenja, preraspoređujući težinu planete.

Iako se poslednje ledeno doba završilo pre više od 10.000 godina, efekti oporavka se još mogu videti u prirodnom pomeranju severnog pola. Međutim, u bliskoj budućnosti, kažu naučnici, klimatske promene koje uzrokuje čovek nadmašiće oporavak od ledenog doba u pogledu najvećeg doprinosa.

Trenutno prirodni procesi imaju dominantan uticaj na pomeranje polova, ali ako se klimatske promene nastave i ledene ploče se budu topile sve više i više – u poslednjim decenijama 21. veka će klimatske promene koje uzrokuje čovek sigurno biti dominantne, kažu istraživači.

Naučnici su nedavno upozorili da je morski led Zemlje – zamrznuta okeanska voda na severnom i južnom polu – na rekordno niskom nivou. Prošlog meseca je arktički morski led imao najmanji mesečni obim za mesec mart tokom 47 godina satelitskog merenja. Arktički morski led je pokrivao površinu manju od proseka za 6% – četvrti mesec u nizu da obim morskog leda opada na rekordno nizak nivo.

Takođe, antarktički morski led je opao na svoj četvrti najniži mesečni nivo za mart – 24% niže od proseka. Istraživači su otkrili da su najveći uzroci pomeranja polova topljenje grenlandske ledene ploče i antarktičke ledene ploče.

Ako se ova promena nastavi, verovatno će izazvati probleme za osetljive navigacione sisteme satelita i svemirskih teleskopa kao što je „Džejms Veb“.

„Pošto je predviđanje kretanja polova bitno za primene poput navigacije svemirskih letelica i orijentacije teleskopa u dalekom svemiru, smanjena predvidljivost usled klimatskih promena može uticati na operativnu preciznost takvih primena“, kaže istraživači.

To bi bilo loše po navigacione sisteme na Zemlji, ali još opasnije za svemirske letelice jer će biti teže odrediti njihovu tačnu lokaciju. Moglo bi izazvati „kilometarske“ greške za svemirske letelice koje ispituju daleke planete.

Globalni novoi mora mogli bi porasti čak 1,2 metra do 2300. godine

To bi se moglo desiti čak i ako ispunimo klimatske ciljeve Pariskog sporazuma iz 2015, upozoravaju naučnici.

Dugoročne promene će biti posledica topljenja leda od Grenlanda do Antarktika, što će verovatno izmeniti globalne linije obala. Porast nivoa mora ugrožava gradove od Šangaja do Londona, od niskih predela Floride ili Bangladeša do čitavih država kao što su Maldivi.

Bitno je da što pre redukujemo emisije štetnih gasova kako bi se izbagao još veći porast, kažu istraživači u novom izveštaju, koji prognozira da će do 2300. godine nivoi mora porasti 0,7-1,2 metra, čak i ako skoro 200 država potpuno ispuni ciljeve iz Pariskog sporazuma. Među ciljevima je smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do uspostavljanja ravnoteže u drugoj polovini ovog veka.

Nivoi okeana će rasti neumitno jer će se već emitovani industrijski gasovi koji zarobljavaju toplotu zadržati u atmosferi, topeći led dalje. Osim toga, voda se prirodno širi kad je zagrejana iznad četiri stepena Celzijusova.

Svakih pet godina odlaganja redukcije globalnih emisija nakon 2020. značilo bi dodatnih 20 centimetara rasta nivoa mora do 2300.

„Nivo mora se često predstavlja kao vrlo spor proces u pogledu kog ne možete mnogo uraditi…ali je narednih 30 godina vrlo bitno“, kažu istraživači iz Potsdamskog instituta za istraživanje klime.

Nijedna od skoro 200 država potpisnica Pariskog sporazuma nije na putu ka sigurnom ispunjenju svojih obaveza.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)