Tropske šume u Amerikama se muče da održe korak sa klimatskim promenama
Tropske kišne šume imaju bitnu ulogu u globalnom regulisanju klime i očuvanju biodiverziteta. Međutim, nova studija pod vođstvom Instituta za promene životne sredine Oksfordskog univerziteta pokazuje da se šume širom Amerika ne prilagođavaju dovoljno brzo da bi održale korak sa klimatskim promenama, što izaziva zabrinutost u pogledu njihove dugoročne izdržljivosti.
Istraživanje je uključivalo više od 100 naučnika i lokalnih partnera koji su analizairali podatke iz 415 permanentnih šumskih oblasti u rasponu od Meksika do južnog Brazila. Proučavajući osobine više od 250.000 drveća, istraživači su procenili kako različite vrste reaguju na promene temperatura i kišnih obrazaca.
Preporučujemo
Pomažu tropski ekosistem na neverovatan način: Nutrijente prenose iz hladnih u topla mora - u mokraći
Za šta narvali koriste svoje kljove? Snimljeno je izuzetno ponašanje
Tropske šume su među najraznovrsnijim ekosistemima na Zemlji, ali je njihova sposobnost adaptacije na klimatske promene ograničena. Ako znamo koje vrste drveća su više, a koje manje uspešne, i koje osobine imaju, onda znamo šta mogu da izdrže. To će pomoći u određivanju koje akcije očuvanja treba podstaći i kako treba raspodeliti finansiranje.
Dok klimatske promene menjaju temperaturu i obrasce padavina, populacije drveća se menjaju previše sporo da bi ostale u ravnoteži sa svojom životnom sredinom.
Neke vrste drveća su vrlo uspešne, dok druge imaju probleme. Osobine poput listopadnosti, gustine drveta, debljine lista i otpornosti na sušu utiču na sposobnost drveta da preživi u promenljivom klimatu.
Planinske šume pokazuju bržu adaptaciju nego šume u nizijama, verovatno zbog veće klimatske varijabilnosti.
Mlađe drveće pokazuje najizraženije promene osobina, ali sveukupno stanje šuma ostaje uveliko nepromenjeno.
Temperature u regionu bi do 2100. godine mogle porasti za oko četiri stepena, a kišne padavine se smanjiti 20%. To bi moglo još više izbaciti tropske šume iz ravnoteže, čineći ih ugroženijim od ekstremnih klimatskih događaja.
S obzirom na klimatske promene zabeležene tokom poslednjih 40-50 godina, moglo bi se pomisliti da je takođe bilo mnogo promena u populacijama drveća u tropskim šumama. Međutim, neke od tih promena su previše male i previše spore radi istinskog prilagođavanja na osmotrene promene klime.
„Posmatrajući individualno drveće iz različitih populacija, otkrili smo da je neko drveće ozbiljno pogođeno klimatskim promenama, dok se neko uspešno razvija. Možemo izučavati osobine drveća koje je preživelo, kao i novih individua i onih koje su umrle kako bismo razumeli zbog čega reaguju različito na izmenjenu klimu“, kažu istraživači.
Studija ističe hitnu potrebu za daljim istraživanjem i strategijama konzervacije kako bi se podržala otpornost ovih bitnih ekosistema.
(Telegraf Nauka/University of Oxford)