Naučnici povezuju Zemljine cikluse ledenih doba sa orbitalnim promenama

Istraživači otkrivaju predvidljiv obrazac za merenje vremena između glacijalnih i interglacijalnih perioda.

Pre oko 2,5 miliona godina, Zemlja je ušla u eru obeleženu sukcesivnim ledenim dobima i interglacijalnim periodima, a iz poslednje glacijacije izašla je pre oko 11.700 godina.

Preporučujemo

Nova analiza sugeriše da se početak novog ledenog doba može očekivati za 10.000 godina.

Međunarodni tim istraživača je to predviđanje zasnovao na novom tumačenju malih promena u Zemljinoj orbiti oko Sunca, koje dovode do velikih promena u klimi planete tokom perioda od više hiljada godina.

Studija prati prirodne cikluse Zemljine klime tokom perioda od milion godina. Nalazi daju nove uvide u dinamičan klimatski sistem i predstavljaju veliku promenu u razumevanju glacijalnih ciklusa naše planete.

Istraživači su ispitali podatke o milion godina klimatskih promena, koji pokazuju promene u veličini ledenih ploča na kopnu širom severne hemisfere zajedno sa temperaturom dubokog okeana.

Uspeli su da povežu te promene sa malim cikličnim varijacijama u obliku Zemljine orbite oko Sunca, njenim podrhtavanjem i uglom njene ose.

„Otkrili smo predvidljiv obrazac tokom poslednjih milion godina za određivanje vremena kad se Zemljina klima menja između glacijalnih „ledenih doba“ i blagih perioda kao danas – takozvanih interglacijala“, kaže prof. Lorejn Lisecki sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari.

Jedan tip promene u Zemljinoj orbiti odgovoran je za kraj ledenih doba, dok je drugi povezan sa njihovim povratkom.

„Bili smo zapanjeni otkrićem tako jasnog uticaja različitih orbitalnih parametara na klimu“, dodao je Stiven Barker, profesor na Kardifskom univerzitetu. „Teško je poverovati da taj obrazac nije viđen ranije“.

Ideje o vezi između Zemljine orbite oko Sunca i fluktuacija između glacijalnih i interglacijalnih uslova postoje duže od sto godina, ali nisu potvrđene podacima iz stvarnog sveta do sredine 1970-ih.

Naučnici otad ulažu napor da identifikuju koji je tačno orbitalni parametar najvažniji za početak i kraj glacijalnih ciklusa zbog teškoće da se datiraju klimatske promene tako daleko u prošlosti.

Istraživači su prevazišli taj problem posmatrajući oblik klimatskih podataka tokom vremena, što im je omogućilo da identifikuju kako se različiti parametri uklapaju da bi proizveli određene klimatske promene.

Otkrili su da svaka glacijacija tokom poslednjih 900.000 godina sledi predvidljiv obrazac. Taj prirodni obrazac – u odsustvu emisija gasova koje su izazvali ljudi – ukazuje da bi trenutno trebalo da se nalazimo u sredini stabilnog interglacijalnog perioda i da će sledeće ledeno doba početi za otprilike 10.000 godina.

Obrazac se toliko može reprodukovati da je tačno predviđeno kad se svaki interglacijalni period tokom poslednjih milion godina dogodio i koliko je trajao. Ovo je važno zato što potvrđuje da su prirodni klimatski ciklusi na Zemlji tokom desetina hiljada godina uveliko predvidljivi, a ne slučajni ili haotični. Nalazi predstavljaju veliki doprinos jedinstvenoj teoriji glacijalnih ciklusa.

Međutim, tranzicija u glacijalno stanje za 10.000 godina je malo verovatna pošto su emisije ugljen-dioksida u atmosferu već skrenule klimu sa prirodnog kursa, sa dugoročnijim uticajima u budućnosti, kaže Gregor Knor iz Instituta Alfred Vegener za polarna i morska istraživanja.

Istraživači planiraju da na temelju svojih nalaza kreiraju baznu liniju Zemljinog prirodnog klimata za narednih 10-20 hiljada godina kalibrirajući prošle promene. U kombinaciji sa simulacijama klimatskog modela, očekuju da će kvantifikovati apsolutne efekte klimatskih promena koje su prouzrokovali ljudi u pogledu daleke budućnosti.

„Sad znamo da je klimat uveliko predvidljiv u ovim dugačkim vremenskim razmerama i prošle promene mogu nam reći šta bi se moglo desiti u budućnosti. Ovo nismo mogli uraditi ranije sa sigurnošću koju daje naša nova analiza“, kaže Barker.

To je bitno za bolje informisane odluke o emisijama gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, što će odrediti buduće klimatske promene.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)