Naučnici prvi put identifikovali moždane signale povezane sa gašenjem sećanja na strah

Pomoću implantiranih elektroda i napredne analize reprezentacione sličnosti, naučnici su pokazali da se teta aktivnost u amigdali povećava kad su ranije neprijatni signali ponovo naučeni kao bezopasni.

Ova ukidajuća pamćenja su se ispostavila kao veoma zavisna od konteksta, što objašnjava zašto se strah često vrati nakon završetka terapije. Nalazi otvaraju nove puteve za terapije poremećaja povezanih sa strahom kao što su posttraumatski sindrom i anksioznost.

Preporučujemo

Ključne činjenice su:

– Aktivnost amigdale: Gašenje straha je izazvalo povećane teta oscilacije, signalizirajući učenje bezbednosti.

– Zavisnost od konteksta: Ukidajuća sećanja bila su uveliko povezana sa terapeutskim kontekstima, objašnjavajući relaps izvan njih.

– Potvrda kod ljudi – prvi direktan dokaz koji potvrđuje mehanizme ranije viđene u životinjskim modelima.

Potiskivanje pamćenja povezanih sa strahom nakon neprijatnih iskustava je veoma važno za adaptivno ponašanje pošto dozvoljava da se blokiraju reakcije koje bi mogle voditi ka psihijatrijskim problemima kao što su anksioznost ili depresija.

Nedavne teorije kažu da se gašenje ovih pamćenja dešava kad se stvaraju nova pamćenja vrlo zavisna od konteksta, koja potiskuju inicijalnu reakciju straha.

Elektrofiziološki eksperimenti na miševima podržavaju ovu teoriju i pokazuju odnos izvesnih oscilacija signala snimljenih u regionima amigdale i hipokampusa sa učenjem i gašenjem sećanja na reakcije straha.

Međutim, taj odnos nije dosad bio potvrđen u ljudskom mozgu.

Istraživači sa Autonomnog univerziteta u Barseloni i Rurskog univerziteta u Bohumu prvi put opisuju elektrofiziološke signale povezane sa gašanjem nepoželjnih pamćenja kod ljudi.

Primenjena je moćna tehnika za izučavanje karakteristika ljudskog pamćenja poznata kao analiza reprezentacione sličnosti (RSA), koja daje informacije o tome kako regioni mozga predstavljaju informacije.

„Ta tehnika nam omogućava detaljnije mehanističko razumevanje epizodnih pamćenja, prevazilazeći tradicionalne pristupe bazirane samo na moždanoj aktivaciji“, kažu naučnici.

Studija daje detaljnu karakterizaciju nervnih prikaza uključenih u formiranje i gašenje asocijativnih pamćenja.

Obuhvaćeno je 49 pacijenata sa epilepsijom kojima su elektrofe već bile implantirane – radi tretiranja bolesti – u oblast mozga povezanu sa pamćenjima straha i gašenjem tih pamćenja.

Pacijentima je pokazan niz neutralnih slika (fen, ventilator i toster), od kojih su neke asocirane sa neprijatnim stimulusom (zvukom), dok je moždana aktivnost snimana. Procedura je kasnije ponovljena, ali bez asociranja slika sa neprijatnim stimulusom, kako bi se podržalo gašenje nepoželjnih sećanja.

Među glavnim nalazima, istraživači su osmotrili povećanje teta aktivnosti – tipa oscilatornog signala koji emituje električna aktivnost mozga – u amigdali, ključnoj strukturi u kodiranju emocionalnih stanja, kad su ranije neprijatni stimulusi predstavljeni tokom učenja potiskivanja, sugerišući bezbedan signal.

Osim toga, osmotrena je veća reprezentaciona sličnost između stavki koje su bile pogođene tokom gašenja, tj. koje su bile asocirane sa negativnim zvucima.

Ovaj rezultat je u skladu sa ranijim istraživanjem koje je identifikovalo generalizovan reprezentacioni potpis za neprijatna pamćenja – favorizovano je njihovo nevoljno ponovno pojavljivanje u svim vrstama situacija kod subjekata sa traumatičnim iskustvima, kažu naučnici.

Studija takođe pokazuje da su ukidajuća pamćenja uveliko zavisna od konteksta u kom su formirana. Vraćanje pamćenja straha je verovatnije od bezbednog pamćenja tokom probne faze, kad su predstave konteksta ukidanja izraženije i specifičnije tokom ukidanja.

Ovaj nalaz ima značajne implikacije po shvatanje zašto se pamćenja straha koja su ugašena vraćaju kad pacijenti napuste terapeutski kontekst.

Izgleda da se ukidajuća pamćenja skladište kao pamćenja unikatnih epizoda – za pacijenta, bezbedna situacija može biti smatrana izuzetkom koji se verovatno neće ponoviti, kažu naučnici.

Sve u svemu, ovi nalazi otvaraju nove puteve za istraživanje fundamentalnih mehanizama epizodnog i autobiografskog pamćenja ljudi i mogu podstaći razvoj efikasnijih terapeutskih intervencija u slučaju pacijenata sa posttraumatskim stresom ili anksioznošću.

(Telegraf Nauka/Neuroscience News)