Avetinjsko stvorenje drugačije je od svega na svetu: Misteriozni mekušac živi u ponoćnoj zoni i svetli u mraku

Vreme čitanja: oko 2 min.

Tim naučnika proučava neverovatnu vrstu golobranaca više od 20 godina

Eksperti Istraživačkog instituta morskog rezervata zaliva Monterej (MBARI) otkrili su neverovatno, avetinjsko stvorenje u „ponoćnoj zoni“ okeana. Vrsta morskog puža nazvana Bathydevius caudactylus ima ogromnu želatinastu kapuljaču, rep nalik veslu, šarene unutrašnje organe i svetli u mraku, a tim istraživača dao joj je nadimak „misteriozni mekušac“, saopštio je MBARI.

Neobično stvorenje je veliko kao prosečna jabuka. Klasifikovano je kao morski puž, ali ova životinja potpuno je drugačija od svega što su naučnici do sada videli, piše CNN.

Morski puževi obično žive na morskom dnu ili u priobalnom okruženju, a samo nekoliko njih živi u otvorenim vodama i blizu površine.

Bathydevius caudactylus razvijen je da živi u ponoćnoj zoni okeana, na dubinama između 1.000 i 4.000 metara, što je značajno razlikuje od drugih golobranaca, morskih puževa koji odbacuju oklop nakon stadijuma larve.

- Zahvaljujući naprednoj podvodnoj tehnologiji MBARI uspeli smo da napravimo najdetaljniji opis životinje iz dubokog mora u istoriji. Uložili smo više od 20 godina da bismo razumeli ovu fascinantnu vrstu golobranaca. Naše otkriće je novi deo slagalice koja nam može pomoći da shvatimo najveće stanište na Zemlji – rekao je Brus Robinson, stariji naučnik MBARI i vođa istraživanja, u saopštenju.

Istraživači su prvi put primetili misterioznog mekušca u februaru 2000. i to na dubini od 2.614 metara. Tim je iskoristio naprednu podvodnu tehnologiju da prikuplja podatke o ovom avetinjskom stvorenju, a nakon 150 viđenja objavili su i detaljan opis.

Kao i drugi golobranci, misteriozni mekušac je hermafrodit, ima i muške i ženske polne organe. Ovo avetinjsko stvorenje najverovatnije se spušta na dno mora kako bi se razmnožavalo.

Tokom posmatranja istraživači su primetili kako životinja izbacuje svetleći deo nalik prstu kako bi omeo predatore.

- Kada smo snimili kako svetli, svi u kontrolnoj sobi su istovremeno ispustili: „Uh!“ Tek novije kamere mogu da snime bioluminescenciju u visokoj rezoluciji i koloru, a mi smo tu tehnologiju spustili na velike dubine i to nam je omogućilo da proučavamo ova stvorenja u prirodnom okruženju – rekao je Stiven Hedock, takođe stariji naučnik MBARI.

Drugi morski puževi retko imaju sposobnost bioluminescencije, ali tri četvrtine životinja na ovim dubinama svetli, dodao je on.

- Ovo je treći put da je golobranci svetle i to nas dovodi do mnogo pitanja. Ne znamo još koje hemikalije stvaraju to svetlo, koji su geni uključeni i kako se ova osobina razvila. Ova vrsta nema bliske rođake među drugim morskim puževima, pa je reč o veoma dalekom evolucionom događaju – dodao je Hedok.

(Telegraf Nauka/MBARI/CNN)