Smrtonosne oluje i poplave ubile 570.000 ljudi za 20 godina: Zastrašujući rezultati naučnih analiza

Najsmrtonosnije vremenske nepogode postale su intenzivnije zbog klimatskih promena, pokazala studija WWA

Najsmrtonosnije vremenske nepogode – oluje, toplotni talasi, poplave… - postale su još intenzivnije i sve verovatnije u poslednjih 20 godina. Za to su krive klimatske promene do kojih je doveo čovek, pokazala je nova analiza naučnika grupe World Weather Attribution (WWA) na Imperijal koledžu u Londonu.

Mogućnost da će se 10 najsmrtonosnijih vremenskih nepogoda dešavati postala je najmanje dvostruko verovatnija. Oluje, vreli talasi i poplave koje su poslednje 2 decenije pogodile Evropu, Afriku i Aziju ubile su više od 570.000 ljudi, javio je BBC.

Preporučujemo

- Ova studija bi trebalo da otvori oči političkim liderima koji se drže fosilnih goriva koja greju planetu i uništavaju živote. Ako nastavimo da sagorevamo naftu, gas i ugalj, patnje (ljudi) će se nastaviti - rekla je Friderike Oto, suosnivačica WWA.

Istraživači su se fokusirali na 10 najsmrtonosnijih vremenskih događaja registrovanih u Međunarodnoj bazi podataka o katastrofama od 2004.

Najsmrtonosniji događaj u poslednje dve decenije bila je suša u Somaliji 2011. za koju se smatra da je ubila više od 250.000 ljudi. Istraživači su otkrili da su nedovoljne padavine koje su dovele do suše bile ekstremnije zbog klimatskih promena.

Na listi se nalazi i toplotni talas koji je pogodio Francusku 2015. godine i tokom kojeg je preminulo više od 3.000 ljudi, a istraživači kažu da je visoka temperatura dvostruko verovatnija zbog klimatskih promena.

Lista takođe sadrži evropske toplotne talase iz 2022. godine, kada je umrlo 53.000 ljudi, i 2023. godine, kada je život izgubilo 37.000 ljudi. Ovi događaju bi bili nemogući bez klimatskih promena, navode naučnici u studiji.

Kako se dodaje, klimatske promene su povećale intenzitet smrtonosnih tropskih ciklona koji su pogodili Bangladeš 2007. godine, Mjanmar 2008. i Filipine 2013.

- Ogroman broj smrtnih slučajeva koji stalno viđamo u ekstremnim vremenskim uslovima pokazuje da nismo dobro pripremljeni za zagrevanje od 1,3 stepena Celzijusa, a kamoli za 1,5 stepeni ili 2 stepena - rekla je Rup Sing, iz Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koji podržava WWA.

Ona je rekla da je ova studija pokazala potrebu da sve zemlje izgrade otpornost na klimatske promene i upozorila da će se rekordi ekstremnih vremenih prilika povećavati zajedno sa zagrevanjem planete.

(Telegraf Nauka/Tanjug)