Mont Everest je viši nego što bi trebalo da bude – možda zbog neobične reke

Događaj „hvatanja“ reke na Himalajima pre 89.000 godina izazvao je toliku eroziju da je možda podigao vrh Everesta 50 metara.

Nova studija kaže da je reku otprilike 75 kilometara od Everesta „uhvatila“ druga pre oko 89.000 godina. Erozija usled tog događaja napravila je ogroman kanjon, što je dovelo do gubitka kopnene mase koji je podigao planinu, piše Live Science.

Na 8.848,86 metara iznad nivoa mora, Mont Everest je Zemljin najviši vrh na kopnu. Međutim, viši je nego što bi trebalo, kaže Adam Smit sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Preporučujemo

Na Himalajima razlika u visini između većine planinskih vrhova iznosi oko 50 do 100 metara. Međutim, Everest je 250 metara viši od sledeće najviše planine – K2.

GPS podaci pokazuju da Everest raste brzinom od oko dva milimetra godišnje, što je više od očekivane stope rasta za taj planinski masiv. Da bi otkrili razlog, istraživači su ispitali da li neobične reke Himalaja podstiču rast.

Reka Arun je čudna – teče u obliku slova L. Većina reka podseća na drveće, sa relativno pravim stablom i granama (pritokama). Međutim, Arun teče od istoka ka zapadu pre skretanja pod uglom od 90 stepeni na jug kroz Himalaje. To ukazuje da je možda nedavno promenila oblik, i možda „uhvatila“ drugu reku.

Istraživači su upotrebili numeričke modele kako bi simulirali evoluciju mreže reke Kosi, koja teče kroz Kinu, Nepal i Indiju. Zatim su uporedili svoje modele sa postojećom topografijom da bi videli koja simulacija se najbolje uklapa.

Nalazi sugerišu da je reku Arun (sada glavnu pritoku reke Kosi) pre 89.000 godina prigrabila reka Kosi. Preusmerena reka je izazvala veliku eroziju, stvarajući kanjon reke Arun.

Stvaranje ovog kanjona i erozija reke, kažu istraživači, uklonili bi dovoljno kopnene mase tako da okolno kopno postane lakše, izazivajući podizanje Everesta. Prema modelima, planina se od događaja hvatanja podigla između 15 do 50 metara.

Nije jasno šta je prouzrokovalo hvatanje reke. Možda se dešavala erozija jedne reke u drugu dok reka Kosi nije ušla u reku Arun i „ukrala“ njen deo. Druga mogućnost je prelivanje glečerskog jezera i katastrofalna poplava koja je izbrisala prirodnu barijeru između te dve reke.

Everest bi trebalo da nastavi da raste dok rečna mreža u potpunosti ne odreaguje na promene koje su se desile. Sledeći korak u istraživanju bi moglo biti detaljnije ispitivanje kanjona i drugih oblasti preko kojih je reka Arun prešla. To bi omogućilo da se preciznije odredi vreme kad je došlo do hvatanja.

(Telegraf Nauka/Live Science)