Ova nezgrapna svinjolika ajkula Oxynotus centrina grokće kad je uhvatite

Živi na istoku Atlantskog okeana od Norveške do Južnoafričke Republike i u Sredozemnom moru, a hrani se ribama, rakovima, mekušcima, morskim crvima i jajima ajkula.

Ajkule obično zamišljamo kao ogromne, snažne predatore poput velikih belih ajkula ili čekićarki. Međutim, ajkule-svinje imaju pljosnate glave, široko razmaknute oči i rozikaste njuške, piše Live Science.

„Poznate su kao ribe-svinje jer proizvode zvuk sličan groktanju kad se nađu van vode“, rekao je Juri Tiberto iz akvarijumske galerije na italijanskom ostrvu Elba 2021, nakon što je uginula jedinka izvađena iz vode.

Preporučujemo

Ajkule-svinje generalno narastu jedan metar u dužinu i imaju nezgrapna sivo-smeđa tela sa dva velika leđna peraja koja liče na jedra. Imaju trouglast oblik spreda.

Kao kod svih ajkula, koža im je prekrivena pljosnatim zubolikim strukturama od pulpe, dentina i gleđi. Ajkule-svinje, pak, imaju naročito velike i izražene ljuske, što im daje krznast izgled. Ne zna se tačno zašto je to tako, ali je možda radi zaštite od većih predatora.

Zajedno sa krznastim licem, ćoškaste ajkule-svinje imaju kratku, tupu njušku sa velikim nozdrvama, što doprinosi svinjolikom izgledu.

Ove čudne odlike su povezane sa njihovim načinom života – najveći deo vremena provode pri morskom dnu tražeći hranu. Obično se kreću sporo, usisavajući plen.

Imaju niz oštrih donjih zuba radi sečenja mesa, kao i kupaste gornje zube koji pomažu da se probode klizav plen.

Nedavno istraživanje sugeriše da se ove ajkule-svinje hrane i jajima drugih ajkula. Osim otkrića embriona u stomacima ajkula-svinja u divljini, naučnici su 2015. izvestili o zarobljenoj ajkuli-svinji koja se hrani isključivo jajima grupe Elasmobranchii.

Iako ove ajkule imaju malu komercijalnu vrednost, zbog velikih leđnih peraja i telesne strukture lako budu uhvaćene u mreže kao sporedni ulov ribolovaca. Takođe su na crvenom spisku ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode.

(Telegraf Nauka/Live Science)