Egzotični puževi ugroženi zbog šverca i nakita: Naučnici pokušavaju da spasu tu vrstu

Puževi jarkih boja vrste polimita (Polymita), koji nastanjuju istočni deo Kube, ugroženi su zbog kolekcionara koji skupljaju njihove ljušture, zbog čega je pokrenut projekat spasavanja. Stručnjaci za očuvanje prirode smatraju da trgovina njihovim kućicama (ljušturama), koja se koristi uglavnom za izradu nakita, može da dovede do njihovog izumiranja, prenosi BBC.

Najugroženija vrsta je Polymita sulphurosa, koja je limeta zelene boje sa plavim plamenim uzorcima oko svojih spirala i jarko narančastim i žutim prugama preko ljuske.

Preporučujemo

Genetičar i stručnjak za mekušce sa Univerziteta u Notingemu Angus Dejvison kaže da su svi polimita puževi zapanjujuće svetle i šarene boje.

- Jedan od razloga zašto me zanimaju ovi puževi je taj što su tako lepi. Ironija je, da je to razlog zašto su puževi toliko ugroženi. Njihova lepota privlači ljude koji sakupljaju i trguju školjkama. Dakle, upravo ono što ih čini drugačijim i zanimljivim meni kao naučniku je, nažalost, ono što ih ujedno i ugrožava - rekao je on.

Na internetu školjke polimita na prodaju mogu da se kupe - 7 za 160 funti. Prema Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama, ilegalno je iznositi puževe ili njihove ljušture sa Kube bez dozvole, ali je dozvoljeno da se prodaju ljušture negde drugde. Zbog toga, naučnici su počeli da ih sakupljaju u divljini za uzgoj u veštačkim uslovima i istraživanje, a cilj tog međunarodnog projekta je bolje razumevanje evolucije puževa i pružanje informacija koje će pomoći u očuvanju prirode.

Projekat vode Dejvison i sa biologom Bernard Rejes-Turom sa Univerziteta Orijente u Santjagu de Kuba, koji je čak u svrhu proučavanja puževe odne u svoju kuću.

- Još se nisu parili, ali dobro se snalaze. Poduhvat je veoma izazovan - stalno imamo nestašice struje - rekao je on.

Istraživanja se sprovode i u dobro opremljenim laboratorijama Univerziteta u Notingemu, gde Dejvison i njegov tim mogu da čuvaju sitne uzorke tkiva puža u kriogenim zamrzivačima kako bi ih sačuvali, a taj materijal može da se koristi za čitanje genoma životinja - biološkog skupa kodiranih instrukcija koje svakog puža čine onim što jeste.

Tim ima za cilj da iskoristi ove informacije kako bi potvrdio koliko vrsta postoji, kako su međusobno povezane i koji deo njihovog genetskog koda im daje njihove izvanredne, jedinstvene uzorke boja.

- Istočna Kuba je jedino mesto na svetu gde ovi puževi postoje. Tamo žive i rade ljudi koji poznaju ove puževe, vole ih i razumeju. Nadamo se da ćemo genetske informacije koje možemo da dobijemo moći da iskoristimo kako bismo doprineli njihovom očuvanju - rekao je Dejvison.

(Telegraf Nauka/Tanjug)