Manumea, najbliži živi rođak dodoa, viđena živa nakon petogodišnjeg nestanka

Kao kritično ugrožena vrsta, manumea bi se mogla smatrati uglavnom izumrlom, ali postoji velika razlika između toga i izumrlog dodoa.

Manumea, ptica poznata i kao zubokljuni golub (Didunculus strigirostris), viđena je prvi put nakon 2020. godine. Opservacije iz oktobra i novembra u blizini Uafata na samoanskom ostrvu Upolu ostvarene su zahvaljujući međunarodnoj saradnji i lokalnom znanju.

Preporučujemo

Postoji razlog zašto su Galapagoska ostrva inspirisala Darvinovu teoriju evolucije. Život ide različitim, ponekad prilično čudnim i čudesnim, pravcima u izolaciji. Nažalost, ostrvske vrste su izuzetno ranjive kad izolacija prestane i kad budu izložene uljezima sa kojima se ranije nisu srele.

Dodo je postao arhetip za ostrvsku vrstu koja je zauvek izgubljena, ne samo zato što je bio prvi čija ekstinkcija je naširoko priznata, već i zato što je izgledao mnogo drugačije. Međutim, to ne znači da uopšte nema rođaka, a najbližim se smatra samoanska manumea, koja je u velikoj opasnosti da doživi sudbinu dodoa. Srećom, ta povezanost može biti njen spas.

Samoanski ekolozi su godinama tražili manumeu, ali su im nedostajali resursi za sistematsku potragu. To se promenilo kad je kompanija Colossal Biosciences, poznata po svojim strašnim vukovima, koji zapravo nisu strašni vukovi, stavila dodoa na listu izumrlih vrsta koje želi da vrati u život i počela da izdvaja sredstva za najbliže rođake.

U novembru je Samoansko društvo za konzervaciju objavilo na Fejsbuku: „Oduševljeni smo što možemo da saoštimo da je manumea viđena u šumama Uafata! Iako nismo uspeli da napravimo fotografiju – zbog brzog kretanja ptice u krošnjama i udaljenosti – ova viđenja su snažna potvrda da je manumea i dalje ovde”.

Jedno viđenje bez zabeleženih dokaza lako može biti greška, kao što mnogo slučajeva širom sveta pokazuje. Međutim, toliko ljudi je videlo manumeu, ponekad zajedno svedočeći istom pojavljivanju, da su istraživači sigurni da je ovo prava stvar. S druge strane, dolazak do DNK je i dalje daleko, a kamoli uspostavljanje programa uzgoja u zarobljeništvu, što su ciljevi programa.

Viđenja takođe nisu bila potpuno iznenađenje, pošto je u maju objavljeno da je zov ptice snimljen i prepoznat pomoću veštačke inteligencije. Takođe, jedan gostujući posmatrač ptica je tvrdio da je video manumeu prethodne godine.

Iako se program deekstinkcije suočava sa mnogim kritikama, jedan nesporno dobar aspekt rada kompanije Colossal je ulaganje novca u zaštitu vrsta najbliže povezanih sa onima koje žele da vrate u život. Pomažući očuvanju bliskih rođaka, Colossal gradi bazu znanja koje može biti primenjivo na ekologiju cilja deekstinkcije, ako ikad stvore živu jedinku.

Istinsko oživljavanje vrste zahtevaće mnogo više od kloniranja njenog DNK; to će uključivati pronalaženje mesta gde može da živi u divljini, a razumevanje kako rođaci to rade ima ključnu ulogu. Pošto se čini da veoma bogati više žele da ulažu novac u povratak izumrlih vrsta nego u spasavanje njihovih živih srodnika pre nego što nestanu, Colossal je ponekad jedno od retkih mesta gde su dostupna sredstva za projekte poput ovog.

Samoansko društvo za konzervaciju zahvalilo je i međunarodnim organizacijama za očuvanje prirode i ptica, zoološkim vrtovima i Ministarstvu za prirodne resurse i životnu sredinu Samoe, što pokazuje koliko truda je uloženo u pronalaženje tako retke vrste. Tome treba dodati zajednicu Uafata, čuvare, terenske asistente i volontere spolja, koji su otišli u relativno zaštićenu prašumu u dolinama na severoistoku Upolua.

Manumea je nacionalna ptica Samoe, što je svojevrsno dostignuće u zemlji koja se sastoji od ostrva sa stotinu vrsta ptica, od kojih se devet ne nalaze nigde drugo. Sklonost ka konzumiranju i širenju velikih semenki koje druge ptice ne mogu da jedu čini je posebno popularnom, kako među biolozima koji znaju koliko je ovo bitno, tako i u javnosti koja voli ambiciju. Do 1980-ih, manumea je bila uobičajena, ali su invazivne vrste, zajedno sa uobičajenim krivcima poput gubitka staništa i klimatskih promena, izazvale izuzetno brzo opadanje populacije.

Kao i svaka druga nedavna godina, 2025. je loša u pogledu izumiranja, sa tri vrste iz brzo nestajuće porodice bandikuta proglašene izumrlim u jednoj godini, pored drugih širom sveta. Ipak, viđenje manumee i nedavno ponovno otkriće ravnoglave mačke dokazuju da je izumiranje retko neizbežno dok se ne dođe vrlo blizu kraja.

(Telegraf Nauka/IFL Science)