Veštačka gnezda podstiču reproduktivni uspeh pingvina, ali ne postoji univerzalni dizajn

Foto: Lorien Pichegru/Nelson Mandela University

Studija istraživača iz Južnoafričke Republike i Ujedinjenog Kraljevstva, objavljena u časopisu Britanskog ekološkog društva, posmatrala je reproduktivni uspeh afričkih pingvina tokom 12 godina i otkrila da veštačka gnezda nadmašuju prirodna i poboljšavaju reproduktivni učinak 16,5%.

Međutim, istraživači su takođe otkrili da nijedan određeni dizajn veštačkog gnezda nije najefikasniji za sve kolonije pingvina i da svaki tip ima dobre i loše strane.

Preporučujemo

Novodizajnirana, dvoslojna keramička gnezda su generalno najbolji tip gnezda u poređenju sa ranijim verzijama, ali nisu univerzalna.

Istraživači iz Instituta za priobalna i morska istraživanja Univerziteta Nelson Mandela kažu: „Najefikasniji dizajni veštačkih gnezda su prilagođeni različitim kolonijama, koje se suočavaju sa različitim pretnjama. Neke kolonije se suočavaju sa pretnjama koje dolaze od sisara, a neke su izložene suncu“.

Rezultati pokazuju da veštačka gnezda mogu biti efikasna konzervaciona mera za afričke pingvine, ali pošto ne postoji univerzalni dizajn – potrebne su strategije konzervacije specifične za posebne kolonije.

Neprekidno opadanje broja afričkih pingvina znači da je pored veštačkih gnezda neophodna dodatna akcija u cilju očuvanja, prvenstveno putem povećanja dostupnosti hrane.

Glavni uzroci smanjenja broja afričkih pingvina su slaba dostupnost hrane, izlivanja nafte u životnu sredinu, podvodno zvučno zagađenje i predatorstvo. Hitno su potrebne zone bez ribolova oko velikih kolonija, kažu istraživači.

Afrički pingvin je jedna od naugroženijih vrsta morskih ptica globalno i suočava se sa vrlo velikom mogućnošću ekstinkcije. Populacije su se smanjile 90% tokom poslednjih 70 godina – na oko 8.500 roditeljskih parova.

U cilju borbe protiv nedostatka prostora za gnežđenje, i stoga izloženosti predatorima i ekstremnom vremenu, veštačka gnezda su postavljena u raznim kolonijama na jugu Afrike duže od 30 godina.

Ova studija je posmatrala reproduktivni uspeh afričkih pingvina tokom 12-godišnjeg perioda u osam najvećih kolonija u Južnoafričkoj Republici. Istraživači su nedeljno proveravali i prirodna gnezda i četiri tipa veštačkih gnezda od trenutka polaganja jaja do izleganja mladunaca ili propasti gnezda.

Među veštačkim gnezdima su nova keramička gnezda sa kosim krovovima i pet centimetara vazdušnog prostora između slojeva, gnezda od borovih ploča u obliku slova A (stariji dizajn), cementna gnezda napravljena od mešavine fiberglasa i cementa, i legla od fiberglasa koja imitiraju prirodna.

Istraživači upozoravaju da je reproduktivni uspeh u prirodnim gnezdima možda malo potcenjen u studiji zbog logističkih teškoća nadzora. Prirodna gnezda koja su posmatrana često su izabrana u pristupačnim oblastima radi manjeg uznemiravanja i stoga su možda više izložena vremenskim uslovima i predatorima.

„Takođe nismo uvek mogli temeljito da pratimo sudbinu pojedinačnih ptica ili parova tokom više godina. To znači da ne možemo biti sigurni koliko koristi dolazi od toga što ‘najbolji’ pingvini aktivno biraju veštačka gnezda. Stoga bi u konzervaciji takođe pomoglo ako bismo razumeli šta čini veštačko gnezdo privlačnim“, kažu istraživači.

Razumevanje načina na koje veštačka gnezda popravljaju reproduktivni uspeh u različitim kolonijama moglo bi pomoći da se poboljšaju budući dizajni veštačkih gnezda. Na primer, da li je u pitanju bolja zaštita od predatora, manji uticaj toplote na jaja ili nešto treće?

(Telegraf Nauka/EurekAlert)