Divlje svinje sa pet puta više toksičnih hemikalija nego što je dozvoljeno
Divlje svinje u jednom evropskom nacionalnom parku imaju nivoe toksičnih PFAS „večnih hemikalija“ skoro pet puta veće nego što je po zakonu Evropske unije dozvoljeno da se prodaje u mesu za ljudsku konzumaciju.
Nova studija stručnjaka iz Instituta Džejms Haton u Aberdinu i sa austrijskog Univerziteta u Gracu razmatra nivoe tih hemikalija u životnoj sredini, koristeći divlje svinje iz nacionalnog parka Šumava u Češkoj kao „bioindikatore“, piše Phys.org.
U poređenju sa ranijom studijom o divljim svinjama u ruralnoj oblasti severoistočne Nemačke, svinje u parku su imale duplo više PFAS supstanci.
Postoji više od 12.000 takvih supstanci, nazvanih „večne hemikalije“ zbog vremena potrebnog za njihov raspad, koje se naširoko koriste u proizvodima za održavanje domaćinstva, ali su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim stanjima, uključujući kancer, probleme sa plodnošću i oštećenje jetre.
„Nivo kontaminacije divljih svinja u nacionalnom parku je razlog za zabrinutost. PFAS nalazimo svuda, ali da su nivoi iznad dozvoljenih za ljudsku konzumaciju – u mesu divljih svinja i iznutricama – to zabrinjava“, kažu istraživači.
Međutim, za utvrđivanje zašto su ti nivoi povećani u parku bilo bi potrebno veće istraživanje. Profil tipova PFAS u parku odgovara onima koji se generalno pronalaze u „pozadinskim“ nivoima, ukazujući na atmosferske nanose, od kiše i vetra, na primer.
Istraživači iz Instituta su nedavno otkrili PFAS na austrijskim skijaškim padinama i u reci Jangce, uglavnom zbog pakovanja hrane i obrade tekstila.
U najnovijem istraživanju, jetre 30 divljih svinja su testirane na 30 PFAS supstanci. Medijalne količine pronađene u jetri – koja akumulira jedinjenja poput PFAS – iznosile su 230 mikrograma po kilogramu, što je skoro pet puta maksimalna količina dozvoljena u iznutricama divljači po zakonima EU o količini PFAS u hrani.
Propis EU je uveden 2023. i reguliše koncentracije PFAS u namirnicama kao što su povrće, riba i meso, uključujući divljač, a najviši nivoi su dozvoljeni u iznutricama divljači.
Divlje svinje su proučavane jer se smatraju dobrim pokazateljima „pozadinskih“ nivoa PFAS u životnoj sredini. To je zato što jedu većinu stvari, uključujući biljke i male životinje, kao i tlo, koje može biti veliki izvor PFAS, dok rovare u potrazi za hranom.
Nacionalni park Šumava je zaštićen od 1963. i u njemu živi oko 400 divljih svinja. Graniči se sa Nemačkom, u blizini nacionalnog parka „Bavarska šuma“.
Popularnost mesa divlje svinje varira od regiona do regiona – češće se jede u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj, ali se jede i u Španiji i istočnoevropskim zemljama.
(Telegraf Nauka/Phys.org)