Divlje ribe razlikuju i prepoznaju ljude po boji opreme: Iznenađenje tokom eksperimenta na 8 metara dubine

Naučnici ronioci u istraživačkom centru na Sredozemnom moru već godinama imaju problem: tokom svake sezone lokalne ribe ih prate i kradu hranu namenjenu eksperimentima. Činilo im se da ove divlje ribe prepoznaju pojedine ljude koji su ranije nosili hranu, pa prate samo njih dok zanemaruju ostale ronioce. Da bi utvrdili da li je to tačno, tim Instituta za ponašanje životinja Maks Plank iz Nemačke sprovela je seriju eksperimenata noseći različitu ronilačku opremu i otkrila da ribe mogu da prepoznaju ljude zahvaljujući vizuelnim razlikama, saopštio je Institut Maks Plank.

Eksperimenti su osmišljeni tako da odgovore na nikad ranije postavljeno pitanje: da li divlje ribe mogu da razlikuju i prepoznaju ljude?

Preporučujemo

U suštini, malo je naučnih dokaza da ribe uopšte mogu da prepoznaju ljude. Jedna vrsta ribe u zarobljeništvu – prugasta riba strelac (Toxotes jaculatrix) – uspela je u laboratorijskim eksperimentima da prepoznaje kompjuterski generisane slike ljudskih lica.

- Međutim, niko se nije upitao da li divlje ribe imaju sposobnost, ili motivaciju, da nas prepoznaju kada uđemo u njihov podvodni svet – rekao je u saopštenju Mejlan Tomasek, doktorand na Institutu Maks Plank i Univerzitetu u Klermon Overnju, u Francuskoj.

Tim istraživača je sada postavio to pitanje, a ribe su odgovorile. Divlje ribe mogu da razlikuju pojedinačne ljude. I ne samo to, prate specifične ronioce za koje znaju da će ih nagraditi. Ovo otkriće pruža mogućnost da ribe mogu da imaju prepoznatu vezu sa pojedinim ljudima.

Istraživači su eksperimente izvodili na dubini od 8 metara u Sredozemnom moru, gde su lokalne divlje ribe navikle na prisustvo ljudi zbog čestih naučnih ekspedicija.

- Eksperiment je izveden u otvorenom moru, a ribe su učestvovale kao „dobrovoljci“ koji su dolazili i odlazili po želji – rekla je Katinka Soler, studentkinja Instituta Maks Plank i koautor studije.

Prva ekspiremantalna faza bio je trening – ispitano je da li ribe mogu da nauče da prate pojedine ronioce. Solerova je uspela da privuče pažnju riba: nosila je jarko crveni prsluk i hranila je ribe dok je ronila 50 metara. Tokom vremena ona je nosila običnu ronilačku opremu i hranila ribe samo nakon što su je pratile tokom tih 50 metara.

Od desetina vrsta riba u tom delu mora, dve vrste riba su učestvovale u ovom treningu.

- Kada bih ušla u vodu, za nekoliko sekundi bi se pojavile ribe. Neke pojedine ribe su se pojavljivale iz dana u dan – rekla je ona.

Posle 12 dana otprilike 20 riba je pratilo Solerovu na treninzima. Onda je započela druga faza – eksperiment da li je razlikuju od drugih ronilaca.

Ovog puta su ronili Solerova i Tomasek, u sličnoj opremi. Ona je nastavila da hrani ribe, dok on to nije radio. Prvog dana su ih pratile oboje, ali je drugog dana broj riba koje su pratile Solerovu bio mnogo veći.

- Rezultati pokazuju da ribe nisu samo pratile Katinku iz navike ili zbog drugih riba. Bile su svesne oba ronioca, testirali su ih i naučili da Katinka daje nagradu na kraju – rekao je Tomasek.

Kada su oboje nosili potpuno istu opremu, ribe nisu uspevale da ih razlikuju, pa naučnici veruju da to dokazuje da su ih prethodno razlikovali vizuelno.

- Skoro sve ribe vide boje, pa nije iznenađenje da su mogli da ih razlikuju po boji – rekao je Tomasek.

Studija je objavljena u publikaciji Biology Letters.

(Telegraf Nauka/Max Planck Gesellschaft)