Najveća ptica na Zemlji takođe ima najveće oči među kopnenim životinjama

Nojevi imaju ogromne oči koje su se razvile u cilju uspešnog opstanka, čak i ako su zbog toga dobili pomalo ružnan izgled.

Nojevi su čudni, ali su takođe izuzetni. Ne samo da je noj najveća ptica na planeti, sa visinom do 2,8 metara, već je i najbrža ptica neletačica.

Međutim, da li ste znali da nojevi takođe imaju najveće oči među kopnenim životinjama? U stvari, njihove oči su toliko velike da su njihovi mozgovi mali u poređenju s njima, piše IFL Science.

Preporučujemo

Oči nojeva su zaista velike. Imaju oko pet centimetara popreko, što ih čini oko pet puta većim od ljudskog oka. Njihova optička struktura je takva da sočivo i rožnjača jednako doprinose ukupnoj optičkoj snazi.

Zanimljivo, analiza nojevih očiju otkrila je da su u stvari uveličane verzije očiju drugih ptica, poput čvorka ili šumske sove. Ova sličnost isprva može biti vrlo iznenađujuća, pošto izgleda da oči ove dve vrste ptica imaju različite oblike. Pretpostavlja se da je to rezultat različitih težina tih ptica.

Na primer, sveukupan oblik sovinog oka možda je rezultat evolucije velikog oka – da bi se uklopilo u malu lobanju i bilo dovoljno lagano za moćan let.

Međutim, kao ptice neletačice, nojevi nisu uslovljeni istim težinskim momentima, pa su razvili karakterističan globalni oblik svojih masivnih očiju. To može dati niz prednosti, naročito u pogledu veličine vidnog polja.

Nojevi imaju monokularno vidno polje – viđenje svakim okom posebno – koje se kreće do otprilike 155 stepeni, što im pomaže da skeniraju horizont radi potencijalnih opasnosti. Međutim, nojevi imaju znatnu slepu zonu iznad i iza glave zbog položaja očiju u lobanji radi zaštite od tropskog sunca.

Ova vrsta prirodne zaštite je možda potrebna radi sprečavanja oštećenja mrežnjače, ali zato izgledaju kao ljutite krpene lutke.

Nojevi takođe imaju binokularni vid ispred kljunova, neprocenjivo važan u potrazi za hranom. Ovo vidno polje se proteže vertikalno do 80 stepeni i do širine od oko 20 stepeni.

To je prilično mali raspon, ali im pomaže da tragaju za hranom na tlu. Pošto su u principu biljojedi, moraju biti sposobni da se fokusiraju na male predmete kao što su listovi, semenje i cvetovi. Ponekad jedu i male insekte i kičmenjake, tako da im ovo vidno polje takođe pomaže da love plen koji se kreće.

Međutim, dok su njihove oči ogromne i izbuljene, apsurdne su u poređenju sa njihovim mozgovima neznatne veličine. Nojevi imaju mozgove dugačke oko 59,26 milimetara i široke oko 42,30 milimetara. Kao da je loptica za golf povezana sa dve bilijarske kugle.

Ipak, očigledno je da su ove ptice evoluirale tako da im nije potreban veliki mozak. Ako skrivanje nema efekta, noj obično može prosto da pobegne od bilo kog problema na koji naiđe.

(Telegraf Nauka/IFL Science)