Prvi dokaz menopauze kod divljih šimpanzi

Proučavanje zajednice Ngogo u Ugandi pokazuje da ljudi nisu jedini primati sa dugim postfertilnim životom.

Istraživači divljih šimpanzi na lokaciji Ngogo u nacionalnom parku Kibale na zapadu Ugande su posle dve decenije objavili studiju u časopisu Science koja pokazuje da ženke u toj populaciji mogu da imaju menopauzu i postreproduktivni život.

Pre ove studije – „Demografski i hormonski dokazi za menopauzu kod divljih šimpanzi“ – te odlike su zabeležene samo među sisarima kod nekoliko vrsta kitova zubana, a među primatima – samo kod ljudi. Ovi novi demogradski i fiziološki podaci mogu pomoći istraživačima da bolje razumeju zašto se menopauza i postfertilni opstanak dešavaju u prirodi i kako su evoluirali u ljudskoj vrsti, piše EurekAlert.

Preporučujemo

„U društvima širom sveta, žene nakon reproduktivnih godina imaju važne uloge, i ekonomski i kao savetnice i negovateljice“, kaže Brajan Vud, profesor antropologije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

„Rezultati pokazuju da se u određenim ekološkim uslovima, menopauza i postfertilni opstanak mogu pojaviti u društvenom sistemu koji se prilično razlikuje od našeg i ne uključuje podršku od deda i baba“, rekao je Vud, imajući na umu „hipotezu babe“.

Ta hipoteza, kojom se objašnjava ljudski opstanak nakon menopauze, pretpostavlja da žene u postreproduktivnim godinama mogu preneti još svojih gena pomažući da se poveća stopa rađanja kod sopstvene dece ili brinući direktno o deci svoje dece, povećavajući tako njihove šanse za opstanak.

I zaista, nekoliko studija o ljudskim babama otkrilo je te pozitivne efekte. Međutim, šimpanze imaju vrlo drugačije životne aranžmane. Starije ženke obično ne žive blizu svojih ćerki, niti brinu za unučad, ali ženke u zajednici Ngogo često žive nakon svojih reproduktivnih godina.

Iako znatni postreproduktivni životni vekovi nisu ranije primećeni u drugim dugoročnim proučavanjima divljih šimpanzi, ponekad su viđeni kod šimpanzi i drugih primata u zarobljeništvu, sa dobrom ishranom i zdravstvenom brigom.

To predstavlja mogućnost da postreproduktivni životni vekovi ženskih šimpanzi u zajednici Ngogo mogu biti privremeni odgovor na neobično povoljne ekološke uslove jer ta populacija uživa u stabilnom i obilnom snabdevanju hranom i niskim nivoima predatorstva.

Druga mogućnost, pak, jeste da su postreproduktivni životni vekovi zapravo evoluirali kao odlika tipična za šimpanze, ali to nije primećeno kod drugih populacija šimpanzi zbog nedavnih negativnih uticaja ljudi. Šimpanze su veoma podložne umiranju od bolesti koje dolaze od ljudi, a na koje imaju slab prirodni imunitet.

Izuzetan napor

Istraživački tim je ispitao stope mortaliteta i fertiliteta 185 ženskih šimpanzi iz demografskih podataka sakupljenih od 1995. do 2016. Izračunali su deo života odraslih jedinki u postreproduktivnom stanju za sve posmatrane ženke i izmerili nivoe hormona u urinu 66 ženki različitih reproduktivnih stanja i uzrasta, u raspionu od 14 do 67 godina.

„Ova studija je rezultat izuzetnih napora. Samo zbog toga što je naš tim decenijama nadgledao ove šimpanze možemo biti sigurni da neke ženke žive dugo nakon kraja reprodukcije. Hiljade sati smo proveli u šumi skupljajući uzorke“.

Istraživači su merili nivoe hormona povezanih sa menopauzom kod ljudskih jedinki, uključujući povišene nivoe folikulostimulišućeg hormona i luteinizirajućeg hormona, kao i snižene nivoe seksualnih steroidnih hormona poput estrogena i progestogena.

Kao kod drugih populacija šimpanzi i ljudi, plodnost kod šimpanzi je opadala nakon 30 godina starosti, a porođaji nisu zabeleženi nakon 50. godine. Hormonski podaci su pokazali da su ženske šimpanze u zajednici Ngogo doživljavale tranziciju sličnu menopauzi kod žena, počev od oko 50. godine starosti.

Takođe kao u slučaju ljudi, nije bilo neobično da ženske šimpanze žive duže od 50 godina. Ženka koja je dostigla polnu zrelost sa 14 godina bila je postreproduktivna oko petinu svog odraslog života, otprilike duplo manje nego kod ljudskih jedinki.

„Sad znamo da se menopauza i postfertilni opstanak javljaju u širem opsegu vrsta i socioekoloških uslova nego što se ranije mislilo. To daje čvrstu osnovu za razmatranje uloga koje su poboljšana ishrana i niži rizik od predacije igrali u evoluciji ljudskog života“, rekao je Vud.

Istraživači kažu da je takođe bitno pratiti ponašanje starijih šimpanzi i posmatrati kako se međusobno odnose i utiču na druge članove grupe.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)