Šimpanze izvode ista složena ponašanja koja su ljudima donela uspeh

Nova studija pod vođstvom Oksfordskog univerziteta sugeriše da su fundamentalne sposobnosti u osnovi ljudskog jezika i tehnološke kulture možda evoluirale pre nego što su ljudi i čovekoliki majmuni divergirali pre više miliona godina.

Mnoga ljudska ponašanja su mnogo složenija nego ponašanja drugih životinja, uključujući kreiranje složenih sekvenci (poput govornog jezika ili proizvodnje oruđa). Ove sekvence uključuju sposobnost da se ponašanja organizuju u hijerarhijskim blokovima i da se razumeju odnosi između znatno razdvojenih elemenata.

Preporučujemo

Na primer, čak i relativno jednostavna ljudska ponašanja poput pravljenja napitka od čaja ili kafe zahtevaju izvođenje niza pojedinačnih akcija u odgovarajućem redosledu. Razlažemo takve zadatke na izvodljive delove, sastavljene od pojedinih akcija.

Značajno je da povezane akcije možemo razdvojiti drugim blokovima ponašanja (možemo zastati i očistiti neki prosuti sastojak pre nego što nastavimo). Nije bilo poznato da li sposobnost da se fleksibilno organizuju ponašanja na taj način imaju samo ljudi ili je prisutna i kod drugih primata.

Istraživači su proučavali akcije šimpanzi – naših najbližih rođaka – tokom upotrebe oruđa, i da li su izgledale organizovano u sekvence sa sličnim odlikama (a ne kao niz prostih reakcija nalik refleksima).

Studija je koristila podatke dobijene putem višedecenijskog video snimanja šimpanzi u divljini (u šumi Bosou u Gvineji). Šimpanze su snimljene kako razbijaju tvrde ljuske orašastih plodova pomoću čekića i nakovnja od kamena. To je jedno od najsloženijih zabeleženih prirodnih upotreba oruđa kod bilo koje životinje u divljini.

Pomoću najrazvijenih statističkih modela, istraživači su otkrili da veze između sekvencionih akcija šimpanzi odgovaraju onima kod ljudskih ponašanja. Polovina odraslih šimpanzi je izgleda povezivala akcije koje su mnogo dalje u sekvenci nego što se očekuje ako su akcije prosto povezane jedna po jedna. To dodatno potvrđuje da šimpanze planiraju akcione sekvence, a zatim prilagođavaju svoje radnje „u hodu“.

Otkrivanje kako ove veze nastaju tokom organizovanja akcije biće sledeći ključni cilj istraživanja, ali bi to moglo uključivati ponašanja kao što su pauziranje sekvenci radi prilagođavanja oruđa pre nastavka ili uzimanje nekoliko orašastih plodova koji su onda razbijeni kamenim oruđem u jednoj dugoj sekvenci. To bi bio dodatni dokaz tehničke fleksibilnosti slične ljudskoj.

Štaviše, rezultati sugerišu da većina šimpanzi organizuje akcije slično ljudima, putem kreiranja ponovo izvodljivih „blokova“. Međutim, ovaj rezultat nije važio za svakog šimpanzu i ta varijacija između individua možda ukazuje da ove strategije organizovanja ponašanja možda nisu univerzalne na način koji važi za ljude.

Zanimljivo, čak i najmlađe šimpanze su pokazale znake organizacije ponašanja putem blokova akcija. To sugeriše da se ovaj sistem bihevioralne organizacije možda javlja vrlo rano u životu.

„Naši rezultati sugerišu da sekvence akcija koje šimpanze koriste za izvođenje svojih ponašanja sa oruđima imaju mnoge zajedničke odlike sa onima kod ljudi, te su verovatno evoluirale pre poslednjih zajedničkih predaka ljudi i šimpanzi“, kaže dr Eliot Hauard-Spink.

„Arheološki dokazi iz drugih studija sugerišu da šimpanze koriste kamena oruđa hiljadama godina, na sličan način kao danas. Dalje istraživanje je potrebno da bi se saznalo zašto ljudi mogu da proizvedu nove tehnologije tako velikom brzinom, dok se upotreba oruđa kod šimpanzi izgleda menja veoma sporo“.

Pošto mnogi veliki čovekoliki majmuni izvode spretna i složena ponašanja u cilju dolaska do hrane, verovatno je kapacitet za te složene sekvence zajednički vrstama čovekolikih majmuna. Potrebno je još istraživanja da bi se potvrdila ova teorija.

Istraživači takođe planiraju da ispitaju kako su akcije grupisane u blokove višeg ranga dok šimpanze koriste oruđa. Ovo istraživanje će pokušati da razjasni pravila koja šimpanze slede kad generišu svoja ponašanja prilikom upotrebe oruđa. Ispitivaće i kako ove strukture nastaju tokom razvoja i kako se oblikuju u odraslom dobu.

(Telegraf Nauka/University of Oxford)