Zastrašujuća procena naučnika: Globalno zagrevanje ubiće milijardu ljudi!

Klimatske promene za koje je kriv čovek su pitanje života i smrti, pa je neophodno što pre smanjiti ili zaustaviti emisiju štetnih gasova, tvrde istraživači

Ukoliko globalno zagrevanje dostigne ili prevaziđe 2 stepena Celzijusova do 2100. uglavnom bogati ljudi i zemlje biće odgovorni za smrt više od 1 milijarde uglavnom siromašnih osoba u narednom veku, tvrdi u istraživanju Džošua Pirs, profesor Univerziteta Zapadnog Ontarija u Kanadi, a prenosi Phys.org.

Industrija nafte i gasa, koja je jedan od najprofitabilnijih i najuticajnijih biznisa na svetu, direktno je i indirektno kriva za više od 40 odsto emisija ugljen-dioksida, čime utiče na živote milijardi ljudi, od kojih mnogi žive u udaljenim u siromašnim zajednicama. Nova studija predlaže agresivne zelene zakone, koji bi doveli do značajnog i naglog smanjenja emisije štetnih gasova, kao i pojačan nivo akcija vlada, korporacija i građana u procesu dekarbonizacije globalne ekonomije, a sve kako bi se smanjio broj žrtava.

Preporučujemo

- Taj broj mrtvih je neprihvatljiv. To je veoma zastrašujuće, zapravo, posebno za našu decu. Kada klimatolozi izveštaju o svojim modelima svi se trude da budu konzervativni, jer niko ne želi da zvuči kao Dr Propast. Uradili smo to i ništa i dalje ne izgleda dobro – rekao je Pirs, šef Odeljenja za informacione tehnologije i inovacije Univerziteta Zapadnog Ontarija i glavni autor studije.

Veliki pregled više od 180 članaka iz naučne literature, u kome je učestvovao i koautor studije Ričard Parnkat sa Univerziteta u Gracu, u Austriji, objavljen je u žurnalu Energies. Njih dvojica su otkrili računicu prema kojoj se procenjuje da na svakih 1.000 tona fosilnih goriva koja sagore prevremeno umre jedna osoba.

- Energetski brojevi poput megavata znače nešto inženjerima poput mene, ali ne većini ljudi. Slično tome, kada klimazolozi pričaju o česticama ugljen-dioksida u vazduhu, to ne znači ništa većini ljudi. Par stepeni prosečne temperature takođe ne zabrinjavaju. Ipak, broj mrtvih je nešto što će svako da razume. Ako se konsenzus naučnika o 1.000 tona shvati ozbiljno i provere se brojke, onda antropogeno globalno zagrevanje dovodi do milijardu prevremenih smrti u narednom veku. Jasno je da moramo da reagujemo i to brzo – rekao je Pirs.

Kao stručnjak za energetsku politiku, on se nada da promena jezika i merenja globalnog zagrevanja može da natera više zakonodavaca i lidera u industriji da bolje shvate koliko je opasna zavisnost sveta od fosilnih goriva.

- Kako klimatski modeli postaju jasniji, šteta koju pravimo deci i budućim generacijama sve više može da se pripiše našim akcijama – rekao je Pirs.

Kako navode, kada se ove veze priznaju, emisija gasova sa efektom staklene bašte ne može više da se ignoriše. Da bi se zagađenje zaustavilo i spasli mnogi ljudski životi, čovečanstvo mora da zaustavi korišćenje fosilnih goriva što je pre moguće i to mnogo agresivnijim pristupom.

Prema rezultatima studije, energetska politika mora da se menja i to tako što će biti poboljšano očuvanje energije, efikasnost i racionalnost u njenom korišćenju, što moraju da podrže vlade programima za industrijske, poljoprivredne, saobraćajne i obične korisnike, kao i potpuna zamena svih štetnih goriva poput uglja, nafte i prirodnog gasa gorivima iz obnovljivih izvora energije…

- Da budemo jasni, predviđanje budućnosti je teško. Pravilo 1.000 tona je samo jedna procena. Broj smrti od posledica sagorevanja fosilnih goriva mogao bi biti i 10 ljudi na 1.000 tona. U svakom slučaju, moramo da reagujemo što brže možemo, to je kristalno jasno. Globalno zagrevanje je pitanje života i smrti za milijardu ljudi. Skoro svi se slažu da je svaki ljudski život vredan, bez obzira na starost, kulturno ili rasno poreklo, pol ili finansije. Zato energetska tranzicija mora da se menja što je brže moguće – poručio je Pirs.

(Telegraf Nauka/Phys.org)