Dronovi nam prikazuju ajkule kao nikad ranije

Vreme čitanja: oko 4 min.

Velika rasprostranjenost snimaka dronom pomaže da se baci novo svetlo na mračni okean i bliže susrete između ljudi i ajkula nego što smo mislili.

Foto: Tanjug/AP
Džoana Stajdl (50) iz Sautemptona u državi Njujork odrasla je posećujući plažu i želeći da sazna više o tome šta živi ispod površine. Sve se promenilo kad je 2015. nabavila dron.

Od tada je snimila grbave kitove koji dolaze iz dubine da obuhvate plen u svoja ogromna usta i jato avetinjskih raža koje plivaju u formaciji, pomoću drona koji može da se vine u visinu od čak 120 metara ili da lebdi iznad površine vode. Zadivljujuće slike je primetio čak i National Geographic.

Ajkule su, kaže ona, najuzbudljivije. Nekoliko njenih snimaka prikazuje te zastrašujuće predatore kako love jata riba kao čopori akvatičnih vukova.

Tokom proteklih nekoliko godina, amateri, fotografi, neki naučnici i čak pripadnici organa reda prihvatili su dronove kao način proučavanja i praćenja ajkula, koji nam omogućava izvanredan pogled na jednog od najozloglašenijih, ali najmanje shvaćenih predatora na svetu, piše BBC.

Ta tehnologija je dala zapanjujuće snimke iz vazduha – velike bele ajkule koje kidaju leš grbavog kita ili plutaju mirno samo korak od surfera. Međutim, dronovi takođe otkrivaju našu nalagodnost da delimo vodeno prostranstvo, a izazivaju i raspravu o tome kako najbolje mogu biti upotrebljeni za zaštitu posetilaca plaža dok se broj susreta sa tim stvorenjima povećava.

Nova normalnost

Desetak vrsta ajkula pliva pored obale Long Ajlenda, uključujući peščanu ajkulu, tamnu ajkulu, braon ajkulu, dok su mlade velike bele ajkule takođe primećene u tim vodama.

Ljudi nisu na njihovom meniju. Međutim, ovog leta neke ajkule prilaze zastrašujuće blizu.

Voda oko Long Ajlenda se zagreva zbog klimatskih promena i postaje gostoljubivija za ajkule. Novi zakoni štite njihov primarni izvor hrane – „bunker ribu“ – zabranjujući štetno ribolovačko delovanje.

To znači da više ajkula prilazi bliže obali da lovi sada mnoštvo bunker riba, sa potencijalom da greškom ugrizu ljude koji im se nađu na putu.

Ugrizi ajkula su vrlo retki. Prema Međunarodnom registru napada ajkula, u državi Njujork je bilo samo osam neisprovociranih ugriza tokom 2022, nijedan smrtonosan.

Međutim, barem četiri susreta sa ajkulom desila su se na Long Ajlendu tokom nedavnog prazničnog vikenda. Zbog toga guvernerka Keti Hokul šalje dronove lokalnim zvaničnicima kako bi uočili ajkule blizu obale i naredili plivačima da izađu iz vode ako je potrebno.

Međutim, neki stručnjaci kažu da ta tehnologija nije naročito efikasna za nadgledanje ajkula, jer snima te ribe samo tokom ograničenog dela njihovog kretanja, dok plivaju blizu površine.

Snimci dronom takođe imaju potencijal da izazovu strah od vrsta pored kojih ljudi plivaju godinama, kaže Frenk Kevedo, izvršni direktor Muzeja istorije prirode Saut Fork na Long Ajlendu.

„Svako ko sad vidi ajkulu zabeleži to i podeli na internetu, tako da milioni ljudi mogu da vide. Ljudi onda demonizuju ajkule govoreći da su one u našim vodama i da će ubijati ljude“, rekao je on.

Barem jednom ovog leta, dron je izazvao nepotreban strah duž obale. Ranije ovog meseca, jedan operater drona, koji je pobrkao jato velikih riba sa grupom od 50 ajkula, prouzrokovao je zatvaranje plaže. „To je izazvalo paniku“, rekao je Kevedo.

Velika rasprostranjenost snimaka dronom

Akule se još uveliko zamišljaju kao smrtonosni ljudožderi zahvaljujući vrlo gledanom filnu „Ajkula“ iz 1975, u kojem velika bela ajkula teroriše plivače kod obale Masačusetsa.

Bile su potrebne decenije istraživanja i edukacije u pokušaju da se promeni percepcija javnosti i zaustavi iscrpljujući lov na velike bele ajkule posebno, kaže Kevedo.

Neki amaterski korisnici dronova veruju da snimanjem ajkula koje mirno koegzistiraju pored nas mogu pomoći u razbijanju mitova.

Osnivač Atlantskog instituta za ajkule Džon Dod smatra da su dronovi postali korisno sredstvo za proučavanje. „Oni ne menjaju kretanje ajkula, tako da zaista možete izučavati šta one rade u prirodnoj sredini“, kaže on.

Kevedo i njegove kolege koriste dronove da dokumentuju svoje napore u cilju konzervacije, uključujući obeležavanje ajkula i sakupljanje podataka o njihovoj veličini, polu i nivoima kiseonika.

Umesto da koriste snimke da ljude isteraju iz vode, Kevedo kaže da bi zvaničnici trebalo da se fokusiraju na edukaciju plivača o oštrozubim susedima.

Stanovnici naselja Hemptons videli su kako policija upravlja dronovima iznad njihovih glava. Suzan Mur iz Sautemptona kaže da se zbog njih oseća bezbednije. „Oni nadgledaju i onda obaveste sve ostale ljude“, rekla je 69-godišnja žena dok se sunčala sa prijateljima.

„Ako ih policija primeti pomoću dronova, neće nikoga pustiti u vodu“, dodala je njena 70-godišnja prijateljica Džen Serato.

Posetioci plaže rekli su da povećano osmatranje dronovima ne čini da se više plaše ajkula.

Džoana Stajdl kritikuje taktiku koja stigmatizuje ajkule. Kaže da je snimila te životinje vrlo blizu obale Hemptonsa. U jednom video snimku, njen dron je snimio 13 ajkula, uključujući mladu veliku belu ajkulu, kako plivaju samo stotinak metara od plaže. Nikad nije videla da je ajkula napala čoveka.

Ova tehnologija joj je pomogla da otkrije enormnost Atlantskog okeana i lepotu ajkula i drugih morskih stvorenja kojima je to dom.

„Nismo sami ovde“, kaže ona. „Delimo prostor“.

Gledanje ajkula kroz oko drona „podseće me koliko sam mala“, dodala je. „Ja sam samo sićušno zrnce na ovoj ogromnoj planeti“.

(Telegraf Nauka/BBC)