Zvuk tišine?

Tišina možda nije zaglušujuća, ali je nešto što se definitivno može čuti, zaključuje tim filozofa i psihologa koji su koristili auditivne iluzije da otkriju kako momenti tišine iskrivljuju ljudsku percepciju vremena.

Nalazi se tiču rasprave o tome da li ljudi mogu čuti više od zvukova, što vekovima muči filozofe.

„Obično mislimo da se naše čulo sluha tiče zvukova. Međutim, tišina, šta god bila, nije zvuk – ona je odsustvo zvuka“, rekao je glavni autor Žuej Dže Goh, diplomirani student filozofije i psihologije na Univerzitetu Džons Hopkins. „Iznenađujuće, naš rad sugeriše da ništa takođe jeste nešto što možete čuti“.

Preporučujemo

Tim je prilagodio poznate auditivne iluzije kako bi napravio verzije u kojima su zvuci prvobitnih iluzija zamenjeni momentima tišine. Na primer, jedna iluzija je delovala tako da se zvuk čini mnogo dužim nego što zapravo jeste. U novoj iluziji baziranoj na tišini, ekvivalentni momenat tišine se takođe činio dužim nego što stvarno jeste.

Činjenica da su iluzije bazirane na tišini proizvodile tačno iste rezultate kao njihovi ekvivalenti bazirani na zvuku sugeriše da ljudi čuju tišinu baš kao što čuju zvuke, piše Science Daily.

„Filozofi odavno raspravljaju o tome da li je tišina nešto što bukvalno možemo opažati, ali nije bilo naučne studije usmerene direktno na to pitanje“, kaže Čez Fajerston, docent za psihologiju i nauku o mozgu koji rukovodi laboratorijom za percepciju i um na Univerzitetu Džons Hopkins. „ Naš pristup je bio da pitamo da li naši mozgovi tretiraju tišine kao što tretiraju zvuke. Ako možete postići iste iluzije sa tišinama kao što možete sa zvucima, to bi mogao biti dokaz da na kraju krajeva bukvalno čujemo tišinu.“

Poput optičkih iluzija koje obmanjuju ljudsko čulo vida, auditivne iluzije mogu učiniti da ljudi čuju periode vremena kao duže ili kraće nego što zaista jesu. Jedan primer je iluzija kad se jedan dug ton čini dužim nego dva kratka uzastopna tona iako su obe sekvence jednake dužine.

U testovima sa 1.000 učesnika, tim je zamenio zvuke u iluziji sa momentima tišine. Došli su do istih rezultata: ljudi su mislili da je jedan dug momenat tišine duži nego dva kratka momenta tišine. Druge iluzije sa tišinom dale su iste rezultate kao zvučne iluzije.

Od učesnika je zatraženo da slušaju zvučne efekte koji su simulirali buku prometnih restorana, prodavnica i železničkih stanica. Zatim su pokušali da čuju periode u tim audio snimcima kad svi zvuci naglo prestanu, stvarajući kratkotrajne tišine. Ideja nije bila prosto da zbog tih tišina ljudi doživljavaju iluzije, kažu istraživači. Radi se o tome da iste iluzije za koje su naučnici mislili da mogu biti izazvane samo zvucima funkcionišu i kad zvuci budu zamenjeni tišinama.

„Postoji barem jedna stvar koju čujemo a da nije zvuk, a to je tišina koja nastupi kad zvuci nestanu“, rekao je koautor Jan Filips, profesor filozofije i psihologije. „Vrste iluzija i efekata koje se čine specifičnim za auditivnu obradu zvuka takođe postižemo sa tišinama, što sugeriše da zaista čujemo i odsustva zvukova.“

Nalazi ustanovljavaju novi način izučavanja percepcije odsustva.

Istraživači planiraju da nastave istraživanje razmera u kojima ljudi čuju tišinu, uključujući percepciju tišina kojima ne prethodi zvuk. Takođe planiraju da istraže vizuelna nestajanja i druge primere stvari koje ljudi mogu opaziti kao odsutne.

(Telegraf Nauka/Science Daily)