Arheopteriks — najstarija poznata ptica — imao je čudna usta, ali se hranio kao moderne ptice

Saznajte kako je istraživanje fosilizovanih usta arheopteriksa otkrilo neobične osobine jedinstvene za ptice.

Ptice nisu izmislile letenje — ali su prilično dobre u tome. Toliko dobre, zapravo, da evolucija ptica iz dinosaurusa čini ptice najstarijom grupom letećih kičmenjaka koji još postoje. Tačno određivanje kad su se prvi put pojavile anatomske karakteristike koje su stvorile ptice je tekuća paleontološka istraga.

Preporučujemo

Pažljivije ispitujući čuveni fosil arheopteriksa u Muzeju Fild u Čikagu — dobro očuvan primerak stvorenja koje se često smatra najranijom poznatom pticom — istraživači su otkrili karakteristike slične ptičjim, koje paleontolozi ranije nisu dokumentovali kod fosila iz tog perioda. Umesto fokusiranja na krila ili perje, identifikovane su specijalizovane karakteristike usta kao što su mesnati "zubi", jezične kosti i osetljivi vrhovi kljuna.

Ove odlike opstaju kod ptica do današnjeg dana, pomažući im da brzo pronađu i obrade hranu — što je bitna prednost za ispunjavanje visokoenergetskih zahteva letenja – adaptacija koja je počela još u doba dinosaurusa.

"Dugo vremena je bilo vrlo malo stvari za koje smo mogli reći da zaista karakterišu tranziciju od kopnenih dinosaurusa do letećih ptica-dinosaurusa", kažu stručnjaci iz Muzeja Fild.

Šta dinosauruse čini pticama — a ne samo pernatim reptilima?

Nesporna karakteristika ptica je njihova sposobnost letenja. Pošto ptice potiču iz doba dinosaurusa, razumevanje kako je let evoluirao znači gledanje u prastaru prošlost. Najraniji poznati dinosaurus koji je poleteo je arheopteriks. Živeo je na prostoru današnje Nemačke pre oko 150 miliona godina.

Fosilni ostaci njegovih dugih kostiju prednjih ekstremiteta, mekih tkiva i perja sugerišu da su se anatomske karakteristike potrebne za uzletanje prvi put sastale kod arheopteriksa. Ipak, drugi pernati dinosaurusi živeli su u isto vreme i uprkos ovim sličnostima nikada nisu ostvarili letenje.

Pažljivim uklanjanjem gornjeg sloja krečnjaka sa čuvenog fosila aheopteriksa u Čikagu, pod UV svetlom, otkrivene su složene usne strukture koje nijedan fosil iz ovog perioda nije sačuvao.

Usta arheopteriksa su iznenađujuće slična ustima modernih ptica

Pokazale su se neobične mikroskopske karakteristike unutar fosilne lobanje. Nakon provere pomoću knjige o anatomiji ptica, istraživači su identifikovali male odlike pronađene kod arheopteriksa kao prve primere oralnih papila, mesnatih izraslina na gornjem delu ptičjih usta, sličnih zubima, koji pomažu da efikasnije jedu i gutaju.

Osim oralnih papila, pronašli su druge anatomske karakteristike, tipično viđene u ustima ptica. Lobanja arheopteriksa u Čikagu je takođe sadržala ostatke jezične kosti, uobičajenu odliku ptica koja jezike čini pokretnijim, pomažući u dosezanju hrane i postupanju s njom — pokretljivost koja ljudima nedostaje.

Ova sitna kost je jedna od najmanjih kostiju u telu i ukazuje na to da je arheopteriks imao vrlo pokretan jezik, kao mnoge današnje ptice.

CT skeniranje kljuna otkrilo je još jednu karakteristiku. Mali preostali tuneli ukazuju na prostor za nerve koji se obično nalaze u organu na vrhu kljuna, koji pomaže pticama da osete skrivenu hranu u zemljištu.

Efikasno hranjenje čini dobre letače

Umesto da se fokusira na pronalaženje anatomskih karakteristika direktno povezanih sa umećem letenja kod fosila dinosaurusa, ovo otkriće pokazuje da razmatranje drugih karakteristika sličnih ptičjim može biti odličan način da se razlikuju neavijanski dinosaurusi i prve ptice.

Pošto letenje zahteva mnogo energije, ptice su evoluirale da budu najefikasnije kada je reč o hranjenju i brzom zadovoljavanju potreba za kalorijama. Ostaci oralnih papila, jezičnih kostiju i senzornih kljunova, pronađeni kod arheopteriksa u Čikagu, od kojih neki predstavljaju najranije primere u fosilnoj evidenciji, sugerišu da su to bile fundamentalne adaptacije koje su omogućile letenje.

Ova otkrića pokazuju vrlo jasnu promenu u načinu na koji su se dinosaurusi hranili kad su počeli da lete i morali da zadovolje ogromne energetske zahteve letenja. Ptice imaju superefikasan digestivni sistem — sve je modifikovano da maksimizira efikasnost hranjenja i kalorije koje mogu da izvuku iz hrane. A digestivni sistem počinje sa ustima.

(Telegraf Nauka/Discover Magazine)