Sistem iz Pepeljuge za „lov“ na dinosauruse: Naučnici napravili aplikaciju za prepoznavanje otisaka stopala

Stručnjaci su napravili aplikaciju za identifikaciju dinosaurusa na osnovu otisaka stopala koje su ostavili za sobom pre više desetina miliona godina. Aplikacija, nazvana DinoTracker, koristi veštačku inteligenciju (AI), piše Gardijan.

- Kada pronađemo otisak dinosaurusa, pokušavamo da uradimo ono iz bajke o Pepeljugi i pronađemo stopalo koje odgovara „cipeli“. Ali to nije tako jednostavno, jer oblik otiska dinosaurusa ne zavisi samo od oblika stopala dinosaurusa, već i od vrste peska ili blata kroz koje je hodao, kao i od pokreta njegovog stopala - rekao je prof. Stiv Brusati sa Univerziteta u Edinburgu, koautor aplikacije.

Preporučujemo

Pišući u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences, Brusati i njegove kolege objasnili su kako su prethodni sistemi veštačke inteligencije zasnivali svoje učenje na otiscima koji su već bili označeni kao da su ih napravile određene vrste dinosaurusa. Međutim, tim napominje da će, ako su te identifikacije netačne, i sistem veštačke inteligencije biti faličan.

- Nikada nećete naći otisak stopala i pored njega dinosaurusa koji ga je napravio. Dakle, bez uvrede za paleontologe i slične stručnjake, ali najverovatnije su neke od tih oznaka pogrešne - rekao je dr Gregor Hartman iz Helmholc-centra u Nemačkoj, prvi autor rada.

Primenjujući drugačiji pristup, Brusati, Hartman i kolege su svoj sistem veštačke inteligencije „nahranili“ sa 2.000 neoznačenih silueta otisaka. Sistem je zatim odredio koliko su otisci međusobno slični ili različiti analizirajući niz karakteristika koje je identifikovao kao značajne. Istraživači su otkrili da ovih 8 karakteristika odražavaju varijacije u oblicima otisaka, kao što su širina prstiju, površina kontakta sa tlom i položaj pete.

Tim je pretvorio sistem u besplatnu aplikaciju pod nazivom DinoTracker, koja korisnicima omogućava da otpreme siluetu otiska, istraže sedam drugih otisaka koji su mu najsličniji i manipulišu otiskom kako bi videli kako variranje osam karakteristika utiče na to koji se drugi otisci smatraju najsličnijim.

Hartman je rekao da trenutno stručnjaci moraju dvaput da provere da li se faktori poput materijala u kojem su otisci napravljeni i njihove starosti podudaraju sa naučnom hipotezom, ali je sistem grupisao otiske sa onima koje su predvidele klasifikacije ljudskih stručnjaka u oko 90% slučajeva.

Između ostalih rezultata, tim je naveo da je sistem veštačke inteligencije potvrdio ono što su paleontolozi ranije primetili: da su otisci iz trijasa i rane jure izuzetno slični ptičjim, uprkos tome što su oko 60 miliona godina stariji od najstarijih skeleta ptica, fosilizovanih kostiju arheopteriksa.

Brusati je rekao da ovo pokazuje da sličnosti nisu bile samo proizvod pustih želja.

- Ako su ove tragove napravile ptice, to bi značilo da ptice imaju mnogo starije, mnogo dublje poreklo nego što smo mislili. I to ne samo nekoliko miliona godina, već desetine miliona godina - rekao je on.

Međutim, slučaj je daleko od rešenog.

- Sumnjam da je verovatnije da su ove tragove napravili dinosaurusi mesožderi sa stopalima veoma sličnim ptičjim – možda preci ptica, ali ne i prave ptice - rekao je Brusati.

Dr Jens Lalensak sa Humboltovog univerziteta u Berlinu, koji je takođe koristio veštačku inteligenciju za identifikaciju tragova dinosaurusa, ali nije bio uključen u studiju, rekao je da je ključno ograničenje to što karakteristike od interesa koje je identifikovao novi sistem nisu nužno zasnovane na samom obliku stopala.

Dodao je da tragovi slični ptičjim mogu biti rezultat načina na koji je stopalo običnog teropoda tonulo u meko tlo.

- Oni nisu dokaz rane pojave ptica - rekao je on.

(Telegraf Nauka/The Guardian)