Da li bebe i majmuni mogu da osete ritam?

Sposobnost da se čuje pravilan puls ili ritam u muzici možda deluje kao nešto trivijalno. Ipak, reč je o izuzetnoj sposobnosti koja je možda isključivo ljudska osobina, piše EurekAlert!

Gabor Haden iz Istraživačkog centra za prirodne nauke HUN-REN i Henkjan Honing sa Univerziteta u Amsterdamu uradili su veliki kritički pregled dve decenije istraživanja o razvoju i evoluciji ove sposobnosti, a njihov rad objavljen je u Annals of the New York Academy of Sciences.

Preporučujemo

Percepcija ritma omogućava nam da izdvojimo pravilan puls iz ritmičke strukture. Zahvaljujući tome možemo da tapšemo uz muziku, plešemo zajedno i usklađujemo muzički ansambl. Pregled kritički ispituje četiri često iznošene tvrdnje:

• da je obrada ritma gotovo univerzalna u ljudskim kulturama,
• da se razvija spontano,
• da podržava poseban oblik prediktivnog merenja vremena i
• da je retka među vrstama.

Zaključak je namerno nijansiran: temelji percepcije ritma deluju kao da su prisutni na rođenju i da se usavršavaju iskustvom, kretanjem i kulturom, ali dostupni dokazi ne opravdavaju baš svaku snažnu tvrdnju iznetu u ovoj oblasti.

Mozak primata pripremljen za ritam

Istraživanja koja mere moždanu aktivnost novorođenčadi pokazuju reakcije na zvukove koji nedostaju na metrički važnim pozicijama, čak i kada te pozicije nisu označene glasnijim zvukom. Ključno je to što noviji eksperimenti ukazuju na to da se ove reakcije ne mogu objasniti samo učenjem statističkog redosleda zvukova. Dokazi ukazuju na ranu osetljivost na periodičnu strukturu i predviđanje zasnovano na ritmu.

- Novorođenčad nisu minijaturni odrasli slušaoci, ali njihovi mozgovi već deluju kao da su pripremljeni da koriste ritmičku strukturu kako bi predvideli kada bi nešto trebalo da se desi. Iskustvo ne stvara ovu sposobnost ni iz čega; ono je kalibriše i obogaćuje – rekao je Honing.

Tokom detinjstva, slušna izloženost, razvoj motorike i muzička enkulturacija poboljšavaju preciznost, fleksibilnost i hijerarhijsku organizaciju ritmičke obrade. Autori upozoravaju da se ne sme reći da novorođenčad poseduju potpuno zrelu percepciju ritma ili metra: neuronska osetljivost nije isto što i svesno iskustvo, a rane sposobnosti za merenje vremena nastavljaju da se razvijaju.

Šta majmuni otkrivaju o ljudskom osećaju za ritam

Poređenja sa drugim primatima pomažu u razdvajanju drevnih sposobnosti merenja vremena od sposobnosti koje su postale posebno razvijene kod ljudi. Makakiji mogu da detektuju pravilno merenje vremena i, nakon dugotrajne obuke, prilagode svoj tempo tapkanja muzici. Međutim, oni uglavnom ne pokazuju stabilno fazno usklađivanje i fleksibilnu, prediktivnu sinhronizaciju koju ljudi lako postižu. Dokazi kod životinja koje nisu ljudi su, međutim, i dalje retki, a uspešna sinhronizacija primećena je kod malog broja vrsta, uključujući neke ptice i morskog lava.

Pregled proširuje hipotezu o postepenoj audiomotornoj evoluciji tako što eksplicitno uključuje nagradu. Rezultujuća GAER hipoteza predlaže da se ljudska percepcija ritma pojavila kroz sve čvršću integraciju evoluciono starih slušnih, motornih, prediktivnih i sistema nagrađivanja – a ne kroz iznenadnu pojavu potpuno novog moždanog kruga.

- Razlika između ljudi i drugih primata možda nije samo u tome da li mogu da prate tempo muzike, već u tome da li je sinhronizacija intrinzično motivišuća i da li slušni, motorni i sistem nagrađivanja rade zajedno dovoljno snažno da stabilizuju predviđanje – objasnio je Honing.

Teško istraživačko pitanje

Autori pozivaju na pažljivo usklađene eksperimente na novorođenčadima, odraslima i drugim vrstama, koristeći više od metoda neuropsihologije koje dominiraju trenutnim istraživanjima. Potrebni su bihevioralni, neurofiziološki, genetski i računarski pristupi kako bi se pasivno praćenje stimulusa razlikovalo od interno generisanog predviđanja ritma.

- Za muzičare, pronalaženje ritma može delovati trivijalno. Naučno gledano, ta prividna jednostavnost je upravo ono što ga čini uzbudljivim: ona nudi način da se istraži kako se biologija, razvoj, kultura i evolucija susreću u jednoj od ključnih sposobnosti koje leže u osnovi ljudske muzikalnosti – rekao je Honing.

(Telegraf Nauka / EurekAlert!)