Kontakt očima pomaže bebama da se „usklade“ sa moždanim talasima govornika i uče jezik

Bebe koriste kontakt očima sa govornicima kako bi shvatile na šta da obrate pažnju i da usklade moždane talase, što im pomaže da uče jezik, pokazali su naučnici iz Kembridža i Singapura.

Bebe su okružene velikim rasponom stimulusa koji se bore za njihovu pažnju – prizori, zvuci, glasovi – i moraju nekako da odrede na koje stvari treba obratiti pažnju i učiti od njih. Da bi to uradile, često se oslanjaju na društvene signale – na primer, kontakt očima, „bebeći govor“ ili izgovaranje njihovog imena – ali kako to pomaže pri učenju nije jasno.

Preporučujemo

Naučnici sa Kembričkog univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu i Tehnološkog univerziteta Nanjang (NTU) u Singapuru pokazali su ranije da kad beba i odrasla osoba ostvare kontakt očima - njihovi moždani talasi se sinhronizuju.

Sad pokazuju da kontakt očima pomaže bebi da odluči šta je važno, delujući kao „prekidač“ koji sihnronizuje njene moždane talase sa moždanim talasima govornika i pomaže joj da uči.

Bebe u eksperimentu su slušale tri besmislena jezika napravljena od slogova koji su se iznova ponavljali. Svaki od tih jezika bio je povezan sa govornikom koji se pojavljivao na ekranu noseći naočare – u jednoj varijanti, naočare su bile providne; u drugoj su bile delimično zatamnjene, čineći da se oči teže vide; u trećoj su naočare bile tamne, tako da se oči nisu mogle videti. Isti govornik je korišćen za sva tri jezika.

Tokom prvog dela eksperimenta, dok su se bebe upoznavale sa jezicima, ispitivani su moždani talasi beba pomoću elektroencefalografije (EEG), koja meri obrasce električne aktivnosti mozga putem elektroda u kapici na glavi. U ovom testu su učestvovale 42 bebe uzrasta od osam do 10 meseci. Istraživači su takođe zabeležili obrasce moždanih talasa govornika u vreme pravljenja video-snimaka dok su jezici izgovarani.

Radi provere da li su bebe učile jezik, govornik je iznosio pojedinačne fraze iz različitih jezika, kao i nove izmišljene reči. Očekivalo bi se da bebe provode više vremena gledajući govornike koji koriste nepoznat jezik, a ne onaj koji poznaju.

„Pustili smo bebe da slušaju sva tri jezika i ispostavilo se da su bile selektivne u onome što uče. Nisu samo pasivni sunđeri. Čule su sva tri jezika, ali su učile samo jedan, kad su mogle da vide oči govornika“, kažu naučnici.

Istraživači su otkrili da je verovatnije da će bebini moždani talasi biti usklađeni sa talasima govornika kad je učila jezik. U stvari, nivo usklađenosti bio je važniji za predviđanje učenja čak i od moždane aktivnosti beba. Međutim, bitno je da je moždana aktivnost bila usklađena samo kada je beba mogla potpuno da vidi oči govornika.

Bebe su uglavnom gledale u ekran jednako dugo, bez obzira da li su mogle da vide oči govornika, ali je kontakt očima bio ključan za pomoć bebi da utvrdi koji je jezik važan.

„Čak i kad je izgledalo da bebe pažljivo gledaju u ekran, ako nije bilo kontakta očima, informacije nisu imale efekta. Moždana usklađenost pokazuje da je to proces selekcije“, kažu istraživači.

Ovaj fenomen je bio istinit i u Kembridžu i u Singapuru, što sugeriše da je univerzalan, a ne specifičan za određenu kulturu. Međutim, u Singapuru su bebe uopšteno provodile više vremena gledajući govornika – možda zato što je njegova etnička pripadnost bila manje poznata i stoga novija – iako to nije uticalo na učenje.

Kontakt očima je jedan od društvenih signala koji prenose nameru slušaocu. Međutim, postoje i drugi društveni signali koji to čine, kao što su osmeh, pokazivanje prstom i izgovaranje bebinog imena. Oni mogu biti naročito važni u kulturama u kojima je kontakt očima između deteta i odrasle osobe manje važan – ili čak nepoželjan, kao u nekim arapskim zemljama.

„Ovi signali su zaista moćni jer kad s njima uvodite nove informacije – oni bebi govore da je to važno, da treba da obrati pažnju“, kažu istraživači, koji se nadaju da će nalazi učiniti roditelje svesnijim potrebe da aktivno kontaktiraju sa decom.

Roditelji treba da budu svesni potrebe za društvenim signalima kao što su kontakt očima i izgovaranje detetovog imenom, jer ovi signali ne samo što fokusiraju pažnju deteta, već aktiviraju proces učenja.

„Ako koristite telefon ili ste rasejani kad pokušavate da im date uputstva ili da ih nečemu naučite, manje je verovatno da će to shvatiti ozbiljno ili naučiti nego ako odložite telefon i pogledate ih u oči. To je važan način signaliziranja vaše namere, vaše ozbiljnosti, da želite da obrate pažnju i nešto nauče.“

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)