Singularitet ćemo dostići za 19 godina: Smelo predviđanje slavnog futuriste

Budućnost je oduvek fascinirala ljude. Tokom davnih vremena razmatranjem o tome šta nas čeka govorili su proroci i vidovnjaci u transu, u modernom dobu tu ulogu su preuzeli pisci naučnofantastičnih romana poput Žila Verna, Stanislava Lema ili Isaka Asimova, dok o budućim danima danas najopširnije govore različiti futuristi.

Da bi privukli pažnju, mnogi od njih spremni su na prilično smela predviđanja. Slavni kompjuterski naučnik i još slavniji futurista Rej Kurcvajl jedan je od takvih. A svakako je najčuvenija njegova tvrdnja da se čovečanstvo kreće ka onome što je poznato kao singularitet, a predstavlja trenutak kada se čovek i mašina spajaju.

Preporučujemo

Kurcvajl je još 1999. godine teoretisao da će opšta veštačka inteligencija (AGI) biti postignuta kada čovečanstvo razvije tehnologiju sposobnu za trilion proračuna u sekundi, što je predvideo da će se desiti 2029. godine. Stručnjaci su se u to vreme podsmevali toj ideji, smatrajući da će biti potreban bar vek ili više, ali kako je Kurcvajlova vremenska odrednica udaljena samo nekoliko godina – a priče o AGI se šire – to decenijama staro predviđanje počinje da dobija na značaju, piše Popular Mechanics.

Nanoboti i singularnost

U knjizi iz 2024. „Singularitet je bliže“ (igra reči na naslov njegove knjige iz 2005. godine „Singularitet je blizu“), Kurcvajl potvrđuje ove ideje u modernoj eri veštačke inteligencije. Ne samo da „ostaje pri svom predviđanju od pet godina“, kako je rekao u jednom TED govoru, Kurcvajl takođe veruje da će ljudi postići milion puta veću inteligenciju do 2045. godine – za samo 19 godina – uz pomoć moždanih interfejsa formiranih od nanobota neinvazivno unetih u naše kapilare.

- Bićemo kombinacija naše prirodne inteligencije i naše kibernetičke inteligencije - rekao je Kurcvajl u intervjuu za The Guardian, - i sve će to biti spojeno u jedno. Proširićemo inteligenciju milion puta do 2045. godine, i to će produbiti našu svesnost i svest.

Dok se ova ideja oslanja na spajanje koje više liči na fizičku intervenciju kako bi se premostio jaz između čoveka i mašine, drugi filozofi i stručnjaci za veštačku inteligenciju slažu se da je neki oblik spajanja verovatno neizbežan i da, na neki način, već počinje. U julu 2024. Markus du Sotoj i Nik Bostrom sa Oksforda obrazlagali su nade i zastrašujuće mogućnosti naše budućnosti sa veštačkom inteligencijom, a za obojicu se neka vrsta sinteze činila neizbežnom.

- Mislim da se krećemo ka hibridnoj budućnosti - rekao je Sotoj za Popular Mechanics. - I dalje verujemo da smo mi jedina bića sa visokim nivoom svesti. Ovo je deo celog onog kopernikanskog putovanja – saznanja da nismo jedinstveni. Nismo u centru.

Naravno, ovaj „vrli novi svet“ hibridne egzistencije veštačke inteligencije i čoveka donosi sa sobom mnoštvo pitanja, kako političkih, tako i ličnih. Šta će ljudi raditi za posao? Da li bismo mogli da živimo večno? Da li bi to promenilo samu ideju o tome šta znači biti čovek?

Kurcvajl je, kao i mnogi drugi futuristi, relativno optimističan na ovom polju. U istom intervjuu za The Guardian, on ističe ideju univerzalnog osnovnog dohotka kao neophodnost, a ne kao marginalnu ideju koju trenutno podržavaju samo progresivni krugovi, a veštačka inteligencija će doneti neviđene napretke u medicini, što znači da sama ideja besmrtnosti nije van dometa mogućeg.

- Početkom 2030-ih možemo očekivati da ćemo dostići „brzinu bega od starosti“ (longevity escape velocity), gde ćemo svaku godinu života koju izgubimo starenjem dobiti nazad zahvaljujući naučnom napretku - rekao je Kurcvajl za The Guardian. - A kako budemo išli dalje od toga, zapravo ćemo dobijati još više godina. To nije čvrsta garancija večnog života – i dalje postoje nesreće – ali se vaša verovatnoća umiranja neće povećavati iz godine u godinu.

Leteći automobili i „Povratak u budućnost II“

Baš kao što je film „Povratak u budućnost II“ predvideo leteće automobile, tako bi i ove utopije podstaknute tehnologijom mogle da se pretvore u prah kako se ovi datumi sve više približavaju. Ali pre više od dve decenije, Kurcvajl je predvideo da ćemo se ubrzano približavati velikom trenutku u tehnološkoj istoriji čovečanstva na samom kraju ove decenije. Trenutno, nema dokaza koji bi ukazivali na suprotno, piše Popular Mechanics.

Međutim, iako Kurcvajl voli da ističe svoja tačna predviđanja, pregled njegovih starijih knjiga jasno nas vodi do toga da ovaj tehnološki prorok nije baš ubedljiv u svojim predviđanjima.

On sam često govori kako je 1990. predvideo raspad Sovjetskog Saveza, mada je pitanje da li je te godine to baš bilo teško zaključiti. Ipak, te godine jeste predvideo i da će pre kraja decenije kompjuter pobediti svetskog šampiona u šahu, što se i dogodilo 1997. kada je Deep Blue pobedio Garija Kasparova. Pogodio je koliko će se raširiti internet, kao i pametni uređaji.

S druge strane, u svojoj knjizi „Singularnost je blizu“ iz 2005. Kurcvajl je predviđao da će do 2020. započeti era nanobota i da će nanotehnologija toliko napredovati da će rojevi sićušnih robota biti u našim telima, skenirati mozak i druge organe, ali i unaprediti naše mozgove, što znamo da se nije dogodilo. Tu je naveo i da će nebiološki deo naših mozgova postati dominantniji od bioloških do 2030.

Osim toga, u knjizi piše i da će „uređaji za proizvodnju zasnovani na nanotehnologiji do 2020-ih biti sposobni da stvaraju svaki fizički proizvod od jeftinijih sirovih materijala i informacija“.

Takođe, u knjizi iz 1999. „Doba spiritualnih mašina“ Kurcvajl je najavio da će očekivani životni vek do 2019. biti oko 100 godina, a do 2029. čak 120 godina.

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics/The Guardian)