Da li veštačka inteligencija uništava vaše veštine? Prvi rezultati su stigli i NISU DOBRI

Sve više stručnjaka iz najrazličitijih oblasti u svom radnju se oslanja na veštačku inteligenciju (AI). Zbog toga mnogi postavljaju pitanje: da li će AI dovesti do atrofiranja njihovih teško stečenih veština?

Ova mogućnost izaziva sve veću zabrinutost kod lekara specijalista, stručnjaka za kompjuterske nauke i drugih. Na primer, 70% medicinskih sestara i 77% lekara brine da bi mogli zaboraviti svoje veštine zbog prevelikog oslanjanja na AI sisteme, pokazalo je istraživanje među zdravstvenim radnicima u SAD objavljeno ranije ovog meseca, piše Nature.

Preporučujemo

Njihov strah bi mogao biti opravdan. Dokazi sugerišu da „gubitak veština“ uzrokovan veštačkom inteligencijom počinje da se dešava u medicini, kompjuterskim naukama i drugim oblastima. Istraživači sada raspravljaju o tome kako očuvati važnu ljudsku stručnost u doba veštačke inteligencije.

- Sama svest o postojanju ovog fenomena, nadajmo se, podstiče na samorefleksiju o tome koje veštine ljudi žele da zadrže, a koje su spremni da povere AI alatima – rekao je Kevin Krauston, informacioni stručnjak sa Univerziteta Sirakuza u Njujorku.

Razmaženi veštačkom inteligencijom?

Studija sprovedena u Poljskoj među lekarima specijalizovanim za endoskopiju - korišćenje fleksibilnih sondi za pregled unutrašnjosti ljudskog tela - pokazuje koliko brzo AI alati mogu da nagrizu ljudske sposobnosti. Lekarima koji su tokom karijere obavili najmanje 2.000 kolonoskopija omogućen je pristup AI sistemu koji u realnom vremenu analizira slike kolonoskopije i označava vrstu prekancerozne lezije creva zvanu adenom. Alat je specijalistima bio dostupan nekim danima, dok drugima nije.

Nakon što su lekari počeli da ga koriste, njihov učinak je značajno opadao kad god sistem nije bio dostupan. Tokom tromesečnog perioda pre uvođenja AI alata, specijalisti su pronalazili najmanje jedan adenom kod 28,4% kolonoskopija. Tokom tromesečnog perioda nakon uvođenja alata, stopa otkrivanja adenoma kod kolonoskopija obavljenih bez pomoći veštačke inteligencije pala je na 22,4%.

Nalazi objavljeni prošlog oktobra u žurnalu The Lancet Gastroenterology and Hepatology sugerišu da bi čak i visokokvalifikovani profesionalci mogli da postanu lošiji u zadacima koje njihov posao zahteva kako postaju zavisniji od AI alata, kaže Robert Vočter, lekar sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku i autor knjige o tome kako AI alati transformišu zdravstvenu zaštitu. Autori studije navode da kontinuirana izloženost takvim alatima može dovesti do toga da kliničari postanu „manje motivisani, manje fokusirani i manje odgovorni prilikom donošenja kognitivnih odluka bez pomoći veštačke inteligencije“.

Koautor Juiči Mori, lekar i istraživač sa Univerziteta u Oslu, kaže da je potrebno više studija kako bi se ovaj fenomen potvrdio. On dodaje da ljudi koji koriste AI alate treba da budu svesni rizika od gubitka veština.

- Trenutno ne postoji utvrđeno rešenje protiv gubitka veština. To bi trebalo da bude veoma aktuelna tema istraživanja u narednoj deceniji – naglasio je.

Raskorak učinka i učenja

Kako bi istražili da li se veštine gube u oblasti kompjuterskih nauka, istraživači iz AI kompanije Anthropic u San Francisku osmislili su randomizovano kontrolisano ispitivanje u kojem su od 52 softverska inženjera tražili da izvrše osnovni zadatak kodiranja. Tokom vežbe, svih 52 učesnika moglo je da pretražuje internet i pristupi uputstvima za rad. Polovini učesnika je rečeno da dodatno koriste i AI asistenta.

Nakon toga, od svih softverskih inženjera je traženo da urade test o tome šta su naučili tokom zadatka. Učesnici koji su koristili AI asistenta prošli su značajno lošije na testu: prosečan rezultat bio je 50% u AI grupi, nasuprot 67% u grupi koja nije koristila AI. Učesnici kojima je pomagala veštačka inteligencija pokazali su posebno loše rezultate na pitanjima koja su zahtevala dijagnostikovanje grešaka u kodu, što sugeriše da nisu uspeli da nauče koncepte koji stoje iza koda koji su upravo kreirali. Studija je objavljena na preprint serveru arXiv, što znači da još nije prošla stručnu recenziju.

Ovi nalazi su zabrinjavajući, naročito za studente i mlade profesionalce, kaže Krauston, koji istražuje kako upotreba generativnih AI alata menja način na koji programeri uče i zadržavaju veštine kodiranja.

- Sada imamo ovaj veoma čudan raskorak između učinka i učenja - kaže on. - Ljudi mogu da rade na prilično visokom nivou jer praktično pozajmljuju veštine od veštačke inteligencije, ali sami ne razvijaju te veštine.

Računovođe i automatizacija

Druge tehnologije su i ranije činile određene veštine zastarelim, napominje Tapani Rinta-Kahila, istraživač informacionih sistema sa Univerziteta Kvinslend u Brizbejnu, Australija. Na primer, GPS navigacioni sistemi su oslabili ljudsku sposobnost snalaženja u prostoru. Međutim, generativni AI alati su „prva tehnologija koja automatizuje različite kognitivne funkcije vezane za razmišljanje i interpretaciju, koje su se dugo smatrale jedinstvenim ljudskim veštinama“.

Rinta-Kahilin rad potkrepljuje ove bojazni. On je 2018. godine objavio studiju o grupi računovođa koji su duže od decenije neprekidno koristili automatizovani sistem računovodstva (koji nije bio zasnovan na AI). Njegov tim je otkrio da su računovođe, kada im je alat oduzet, zaboravile kako da obave nekoliko rutinskih radnih zadataka. On predviđa da će AI sistemi uticati na rad na različite načine dok preuzimaju osnovne zadatke koje su nekada obavljali početnici.

- Sledeće generacije programera možda uopšte neće dobro razumeti osnove kodiranja ako im nedostaje praktično iskustvo - kaže on. - Isto važi i za mnoge druge profesije zasnovane na znanju, poput računovodstva i prava.

Da bi se sprečila erozija veština uzrokovana veštačkom inteligencijom, ljudi moraju biti svesni koliko toga prebacuju na generativne AI alate, kaže on. Takođe moraju tačno razumeti kako generativni AI modeli funkcionišu i koja su njihova ograničenja - i treba da izbegavaju slepo poverenje u rezultate veštačke inteligencije.

- Ljudi moraju da upravljaju suprotstavljenom dinamikom oslanjanja na generativnu veštačku inteligenciju i održavanja budne pažnje – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Nature)