Najveće kataklizme na Zemlji prate misteriozni ciklus od 27,5 miliona godina? Šokantna teorija Majkla Rampina

Masovna izumiranja. Erupcije džinovskih vulkana. Iznenadni nestanak kiseonika u okeanima.

Na prvi pogled najveće geološke katastrofe na Zemlji izgleda da imaju malo toga zajedničkog. Međutim, geolog sa Njujorškog univerziteta Majkl Rampino pita se da li ovi naizgled nepovezani događaji u stvari prate skriveni ritam koji postoji već stotinama miliona godina, piše Science Alert.

Preporučujemo

Mogućnost da Zemljina geološka istorija prati dugoročni ritam predmet je debata već decenijama.

Ideja potiče iz studije objavljene osamdesetih godina, kada su istraživači, od kojih je jedan bio upravo Majkl Rampino, prvi put predložili ideju da se masovna izumiranja i drugi geološki događaji možda dešavaju u redovnim intervalima. Ranije studije su identifikovale slične vremenske obrasce, ali je ideja ostala kontroverzna.

Nova analiza, objavljena u Evolving Earth, ponovo proverava dokaze koristeći nova geološka znanja i statističke metode. Zaključak je da su dokazi o geološkim ciklusima od otprilike 27,5 miliona godina ojačali, što znači da mnogi od najvećih Zemljinih kataklizmi mogu da budu povezane sa dugoročnim procesima, a ne sa izolovanim katastrofama.

Majkl Rampino je koristio ranije objavljene geološke podatke da ponovo ispita 89 velikih geoloških događaja tokom poslednjih 260 miliona godina. Podaci su se odnosili na masovno izumiranje u moru, okeanske nestanke kiseonika, kontinentalne erupcije, fluktuacije u nivou mora, masovna izumiranja kopnenih životinja, promene u širenju morskog dna i pulseva vulkanizma između tektonskih ploča.

Zajedno, ovi podaci pokazuju dominantnu periodičnost od otprilike 27,5 miliona godina uz blaže cikluse od oko 8,9 miliona godina.

Umesto da tvrdi da jedna geološka katastrofa direktno izaziva drugu, nova analiza sugeriše da različiti Zemljini sistemi mogu periodično da odgovore na iste skrivene procese tokom desetina miliona godina. Koji su tačno procesi u pitanju ostaje nejasno.

Analiza takođe nudi mogućeg pokretača ovih dugoročnih ritmova. Jedna od njih je možda duboko unutar Zemlje.

Zemljin omotač konstantno kruži putem konvekcije, ali skoro nezamislivo sporim tempom. Periodičen promene u konvekciji omotača mogu da utiču na vulknizam, tektoniku ploča, nastanak planina i druge velike geološke procese. Kako su ovi procesi blisko povezani, poremećaji duboko u Zemlji mogu eventualno da izbiju na površinu, do okeana, utiču na klimu i biosferu…

Druga hipoteza fokusira se na interakcije Zemljine površine i unutrašnjosti.

Dugoročne orbitalne varijacije utiču na klimu i nivoe mora, periodično prebacuju ogromne količine vode, leda i sedimenata širom planete. Rampino navodi mogućnost da ove promene na površini suptilno modifikuju stres unutar Zemljine kore i gornjeg omotača i potencijalno utiču na tektonsku i vulkansu aktivnost.

Rampino takođe razmatra mogući uticaj van Zemlje, ideju koja se spominje od osamdesetih, navodi Science Alert.

Kako Sunčev sistem kruži oko centra Mlečnog puta, on oscilira ispod i iznad srednje ravni galaksije sa mogućnošću da se ovo poklapa sa kataklizmama na Zemlji. Ove oscilacije, drugi istraživači su sugerisali, mogu da aktiviraju komete u Ortovom oblaku i tako povećaju mogućnost udara velikih asteroida.

Druga, još spekulativnija hipoteza je da ako je tamna materija koncentrisana blizu galaktičke ravni, deo nje povremeno može da zarobi i Zemlja. Tokom miliona godina ovi procesi bi mogli da generišu male količine unutrašnje toplote i tako utiču na geološku aktivnost.

U ovom trenutku, međutim, nema direktnih dokaza da podrže bilo kojih od ovih mehanizama, pa su oni veoma kontroverzni.

Udari velikih asteroida se spominju odvojeno u ovom radu. Iako nisu uključeni u statističku analizu 89 geoloških događaja, vreme nastanka nekih od najvećih poznatih kratera na Zemlji naizgled se poklapa sa ritmom od 27,5 miliona godina, kao što navodi Rampino.

On sugeriše da sve ovo zahteva dodatno istraživanje, ali ne navodi vezu.

- Iako su ove ideje van glavnih tokova geološkog razmišljanja, one mogu biti prvi koraci u važnom razumevanju kretanja na Zemlji, koje prepoznaje poklapanje velikih geoloških događaja, periodičnu prirodu geoloških zapisa i astronomsku vezu koja našu planetu smešta u pravi kosmički prostor – rekao je Rampino.

(Telegraf Nauka/Science Alert)