Pojedinac snosi najmanje 80% odgovornosti za loše zdravlje u starosti

Izveštaj iz Ujedinjenog Kraljevstva tvrdi da ljudi imaju veću kontrolu nad dugovečnošću nego što se obično misli. Međutim, ta tvrdnja je možda uprošćena.

Pojedinci snose najmanje 80% odgovornosti za svoje loše zdravlje u starosti, navodi se u izveštaju koji ima za cilj da ospori verovanje da je fizičko propadanje ili neizbežno ili prvenstveno odgovornost države.

Preporučujemo

Predstavljen na Samitu o pametnom starenju u Oksfordu prošle nedelje, izveštaj tvrdi da pojedinci imaju daleko veću kontrolu nad svojom dugovečnošću nego što se obično misli. Autori pozivaju vladu da preduzme zakonodavne mere u pogledu alkohola, uporedive sa restrikcijama u vezi sa pušenjem.

„Živeti duže, bolje“ su zajednički napisali stručnjaci iz UK za oblasti medicine, fiziologije, starenja i obrazovne politike. Sponzor je Oxford Healthspan. Autori navode cifru od 80% kao konzervativnu procenu.

„Neki su išli više i rekli da je to blizu 90%. Ipak, čini mi se da je 80% fer procena“, kaže ser Kristofer Bol, 91-godišnji bivši oficir koji namerava da doživi 100 godina.

Ova tvrdnja je, međutim, opisana kao uprošćena i rečeno je da zanemaruje šire argumente o tome da li ljudi istinski kontrolišu individualne izbore kad se radi o pitanjima kao što su siromaštvo, zagađenje i pristup zdravstvenoj zaštiti.

„Izveštaj treba pohvaliti zbog odbacivanja genetskog determinizma, ali se problematično izbegavaju društvena determinacija zdravlja i zdravstvenih nejednakosti; uloga rada, ekonomske uskraćenosti i vladinih politika koje korporacijama dozvoljavaju prodaju nezdravih proizvoda“, kaže Nensi Kriger, profesorka socijalne epidemiologije u Harvardovoj školi javnog zdravlja.

Stiven Vulf, profesor porodične medicine i zdravlja stanovništva na Univerzitetu Komonvelta Virdžinije, složio se s tim, rekavši da ovaj rad ignoriše i previše pojednostavljuje stvarne, višeslojne temeljne uzroke lošeg zdravlja u populaciji.

„Postoje faktori koji utiču na zdravlje, a nisu stvar ličnog izbora. Dakle, iako je dobro dati ljudima jasne smernice o tome kako njihovi izbori utiču na njihovo zdravlje, time se kreatori politike i drugi oslobađaju odgovornosti“.

Devi Sridar, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu u Edinburgu, kaže da bi se „generalno složila“ sa cifrom od 80%, ali dodaje da činjenica da postoji snažna veza između socioekonomskog statusa i zdravlja predstavlja dokaz korelacije između javne regulative i lošeg zdravlja pojedinca. „Inače, šta zapravo govorimo? Da ljudi koji imaju skuplje kuće imaju više discipline?“.

Međutim, Bol negira te tvrdnje. „Dobra je vest ako se možete okriviti, jer to znači da ste i odgovorni – a ako ste odgovorni, možete nešto da preduzmete povodom toga“, rekao je on.

„Mislim da ovaj izveštaj daje nadu svetu. Bez obzira da li imate mnogo ili malo novca, da li imate udoban dom ili krajnje neudobnu straćaru, ipak možete praviti izbore koji će vam omogućiti da duže živite dobro. Živimo u kulturi koja uvek traži neki spoljni razlog na koji bi svalila krivicu: za sve su krivi moji geni, za sve su krivi moji roditelji – ne, nije tako. Ako želite da se igrate igru krivice, sami ste krivi za sve“.

Međutim, Džej Olšanski, profesor emeritus epidemiologije na Univerzitetu Ilinoisa u Čikagu, takođe dovodi u pitanje cifru od 80%. „Ovi procentualni doprinosi moraju biti prevedeni u nešto smisleno da bi bili korisni i razumljivi“, rekao je on. „Ako to vodi do prosečnog očekivanog životnog veka pri rođenju koji je viši od 87 godina, verovatno je nerealistično“.

Bol je, pak, ukazao na istraživanja koja su zaključila da je najmanje 75% ljudskog životnog veka određeno faktorima životne sredine i izmenljivim faktorima životnog stila.

Takođe je citirao obimnu analizu podataka o skoro 500.000 ljudi iz Biobanke UK, koja je otkrila da izloženost životnoj sredini i navike imaju mnogo veću težinu u pogledu prerane smrti i biološkog starenja nego nasleđena genetika.

Preporuke izveštaja uključuju izbegavanje prerađene hrane, potpuno uzdržavanje od alkohola, davanje prioriteta snu, izbegavanje jela posle 18:30 časova i negovanje „pogleda na svet bez mesa“.

Što se alkohola tiče, izveštaj zauzima stav koji je oštriji od trenutnih smernica. „Alkohol je toksičan, nemojte ga piti. Izveštaj to hrabro kaže – dok se vlasti plaše da narodu kažu istinu“.

(Telegraf Nauka/Guardian)