Ljudi bi trebalo da žive mnogo duže: Dinosaurusi su krivi što nije tako, tvrdi molekularni biogerontolog

Ljudi i drugi sisari trebalo bi da žive mnogo duže. Međutim, to nije slučaj, a krivac za to je doba dominacije dinosaurusa, koje je potpuno promenilo evolucioni put skoro svih sisara na planeti, preusmerivši evolutivne napore na brzu reprodukciju umesto na brz život.

Ovo je teorija Žoa Pedra de Magaljaeša, profesora molekularne biogerontologije na Univerzitetu u Birmingemu, prenosi Popular Mechanics.

Preporučujemo

Nije bilo smisla pokušavati da živite dugo kada bi vas dinosaurus svakako pojeo, navodi se. Da bi se vrsta održala u životu, brza reprodukcija se pokazala kao mnogo korisnija.

- Moja hipoteza je da je tako dug evolutivni pritisak na rane sisare da se brzo razmnožavaju doveo do gubitka ili inaktivacije gena i puteva povezanih sa dugovečnošću. Ja ovo nazivam 'hipotezom uskog grla dugovečnosti', što dodatno potkrepljuje odsustvo regenerativnih osobina kod sisara – napisao je De Magaljaeš u radu objavljenom još 2023. godine u žurnalu BioEssays.

Iako naglašava da ljudi (zajedno sa slonovima i kitovima) teoretski imaju potencijal da žive duže od većine drugih sisara, molekularni biogerontolog kaže da svaki sisar i dalje živi pod genetskim ograničenjima koja datiraju još iz doba dinosaurusa.

- Evolucija tokom vladavine dinosaurusa ostavila je trajno nasleđe kod sisara. Tokom više od 100 miliona godina, kada su dinosaurusi bili dominantni predatori, sisari su uglavnom bili mali, aktivni noću i kratkovečni – napisao je De Magalješ.

Pritisak da ostanu živi eliminisao je gene potrebne za dug život. Navodeći gmizavce i druge životinje sa mnogo sporijim procesom biološkog starenja od sisara, naučnik pretpostavlja da su tokom mezozoika sisari ili izgubili ili deaktivirali gene povezane sa dugim životom.

- Neki od najranijih sisara bili su primorani da žive na samom dnu lanca ishrane i verovatno su proveli 100 miliona godina tokom doba dinosaurusa evoluirajući da prežive kroz brzu reprodukciju. Taj dugi period evolutivnog pritiska ima, kako predlažem, uticaj na način na koji mi ljudi starimo - napisao je De Magaljaeš u saopštenju Univerziteta u Birmingemu iz 2023.

Udubljujući se u istraživanje, De Magaljaeš je došao do uverenja da gubitak enzima povezanih sa mezozoikom ograničava sposobnost mnogih sisara da poprave oštećenja. Primeri uključuju gubitak enzima koji obnavljaju kožu oštećenu ultraljubičastim svetlom i činjenicu da zubi sisara ne nastavljaju da rastu tokom čitavog života kao kod gmizavaca.

On kaže da životinjski svet nudi izvanredne primere popravke i regeneracije, ali da bi neke od tih genetskih informacija bile „nepotrebne za rane sisare koji su imali sreće da ne završe kao hrana za T-reksa“.

Naravno, De Magaljaeš naglašava da je ovo samo hipoteza, ali da bi mogla da objasni mnogo toga.

- Postoji mnogo intrigantnih uglova iz kojih se ovo može posmatrati uključujući mogućnost da je rak češći kod sisara nego kod drugih vrsta zbog procesa brzog starenja – rekao je.

Ako su nam dinosaurusi zaista krivi za brzo starenje, barem smo se mi poslednji smejali, zaključuje Popular Mechanics.

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics)