Šokantno otkriće o opasnim bolestima: Rak, dijabetes i artroza sve češći i to ne samo među ljudima

Životinje širom sveta, od kućnih ljubimaca, preko stoke do morskih vrsta, razvijaju ozbiljne zdravstvene probleme poput raka, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, metaboličkog sindroma i degenerativnog oboljenja zglobova (artroza ili osteoartritis). Ove nezarazne hronične bolesti postaju sve češće, ali naučna zajednica još nije sprovela veliko interdisciplinarno istraživanje koje bi objasnilo zašto se ovo dešava.

Objašnjenje ovih trendova je ključno jer isti faktori koji utiču na zdravlje životinja često utiču i na ljude, piše ScienceDaily.

Preporučujemo

Studija objavljena u žurnalu Risk Analysis uvodi novi konceptualni pristup osmišljen da poboljša praćenje i upravljanje hroničnim bolestima kod životinja. Istraživanje, koje je predvodila Antonia Mataragka sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini, nudi model procene rizika zasnovan na dokazima.

Nakon pregleda postojećih istraživanja o nezaraznim bolestima kod životinja, Mataragka ističe više faktora koji doprinose njihovom nastanku. Genetska predispozicija povećava rizik od bolesti u određenim populacijama. Psi i mačke koji su selektivno uzgajani zbog izgleda i stoka uzgajana zbog produktivnosti pokazuju veće stope stanja kao što su dijabetes i oboljenje mitralnog zaliska.

Uticaji okoline, uključujući lošu ishranu, ograničenu fizičku aktivnost i dugoročni stres, takođe oblikuju kako i kada se ove bolesti pojavljuju kod različitih vrsta.

Primeri ovih obrazaca nalaze se u mnogim okruženjima. Gojaznost je široko rasprostranjena među domaćim mačkama i psima, a nedavna istraživanja procenjuju da 50-60% njih ima prekomernu težinu, što je doprinelo godišnjem povećanju dijabetesa kod mačaka. U poljoprivrednim okruženjima, oko 20% intenzivno uzgajanih svinja razvija osteoartritis. Morske životinje se suočavaju sa sličnim izazovima: kod beluga kitova su dokumentovani gastrointestinalni karcinomi, dok atlantski lososi iz uzgoja doživljavaju kardiomiopatijski sindrom. Divlje životinje koje žive u zagađenim oblastima kontaminiranim industrijskim hemikalijama kao što su policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) i polihlorovani bifenili (PCB) pokazuju stope tumora jetre čak i do 15-25%.

Ekološka transformacija na koju utiču ljudi pojačava ove pretnje. Urbanizacija, klimatske promene, konverzija zemljišta i gubitak biodiverziteta povećavaju učestalost i ozbiljnost izloženosti štetnim materijama. Zagrejani okeani i propadanje koralnih ekosistema koreliraju sa višim stopama tumora kod morskih kornjača i riba. U gradovima, rastuće temperature i loš kvalitet vazduha doprinose gojaznosti, dijabetesu i imunološkim poremećajima kod kućnih ljubimaca, dok hemijski otpad i zagađenje vazduha utiču na endokrinu funkciju kod ptica i sisara.

- Kako ekološke promene ubrzavaju pojavu bolesti, odsustvo ranih dijagnostičkih sistema dodatno odlaže detekciju nezaraznih bolesti kod životinja. Dok organizacije kao što je Svetska zdravstvena organizacija pružaju opsežne podatke o smrtnosti od nezaraznih bolesti kod ljudi, slične detaljne statistike za životinje su retke. Ovo ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim istraživanjem i pojačanim nadzorom u veterinarskom zdravstvu kako bi se bolje razumela i rešila ova pitanja – rekla je Mataragka.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)