Korak bliže testiranju drevnih skeleta na trudnoću - reproduktivni hormoni pronađeni u tvrdim tkivima

Naučnici kažu da su pronašli način da testiraju drevne ljudske ostatke na hormone povezane sa trudnoćom, što predstavlja veliki napredak koji bi mogao omogućiti arheolozima da utvrde da li je žena u vreme svoje smrti bila trudna ili je nedavno postala majka.

Istraživači su pronašli ključne reproduktivne hormone – estrogen, progesteron i testosteron – u tvrdim tkivima, kao što su kosti i zubi, skeleta starih čak i više od 1.000 godina.

Preporučujemo

„Pronašli smo ‘hormonsku arhivu’ u skeletima i zubima“, kažu istraživači sa Šefildskog univerziteta. „Niko nije ranije detektovao ove specifične hormone u zubima ili zubnom kamencu. Takođe, ovo je prvi put da je progesteron uspešno izmeren u ljudskom koštanom tkivu.“

Trudnoću je teško detektovati u drevnim ljudskim ostacima i naučnici su verovali da je sastav tvrdih tkiva toliko neorganski da ovi proteini ne bi bili sačuvani ili detektovani.

Ipak, istraživači su odlučili da testiraju nekoliko uzoraka iz sedam ženskih i tri muška skeleta iz vremena od prvog do 19. veka koristeći metodu ELISA – to je postojeća tehnika koja se koristi za detekciju i kvantifikaciju molekula peptida i proteina poput progesterona, ključnog biomarkera za trudnoću, čiji se nivoi značajno povećavaju tokom prvog tromesečja i održavaju tokom trudnoće.

Nivoi estrogena i testosterona takođe rastu, iako ne u istoj meri, što znači da je bilo važno uzeti u obzir odnos između ova tri hormona.

Testovi su otkrili da su estrogen, progesteron i testosteron merljivi u kostima, kao i u uzorcima dentina, gleđi, kamenca i korena zuba. Visoki nivoi progesterona u zubnim strukturama i zubnom kamencu, prisustvo estrogena u kostima i odsustvo testosterona u tvrdim tkivima bili su u skladu sa trudnoćom u trenutku smrti.

Ovo pokazuje „izvodljivost i značajan potencijal metode ELISA za detekciju polnih hormona u ljudskim skeletnim ostacima radi istraživanja reproduktivnih istorija prošlih populacija“, kaže se u studiji.

Dokazivanje da skelet može da sačuva hormone bi jednog dana moglo omogućiti istraživačima da utvrde starost žene u trenutku kad je prvi put postala trudna, da li je doživela pobačaj i koliko vremena je prošlo između porođaja ako je imala više dece.

„Ovo će biti naročito korisno za istorijske periode za koje ne postoje pisani podaci“, kažu istraživači.

Još rada je potrebno da bi se ova tehnika u potpunosti razvila za upotrebu na drevnim ostacima, uključujući utvrđivanje osnovnih nivoa hormona u skeletnim tkivima putem mnogo veće studije koja bi obuhvatila i žive osobe sa detaljnim medicinskim podacima.

„Drugo, moramo da razumemo fundamentalnu nauku. Moramo da saznamo kako ovi hormoni ulaze i skladište se u različitim tkivima“, kaže studija. „I moramo da istražimo kako se ovi hormoni održavaju i razgrađuju tokom vremena u različitim pogrebnim sredinama“.

Veličina uzorka je vrlo mala, sa samo dve od deset osoba trudnih u trenutku smrti. Takođe, ELISA zahteva dalje testiranje i validaciju. Ukratko, iako su nalazi revolucionarni, treba ih posmatrati kao potvrdu koncepta, a ne kao regularno dijagnostičko sredstvo.

Premda je rad u ranoj fazi, predstavlja izuzetan korak ka razumevanju intimnih, hormonskih dimenzija života i smrti u dalekoj prošlosti. Razumevanje reproduktivnih profila iz prošlosti može dati uvide u njihove moguće promene tokom vremena, a možda i u budućnost.

„Osim toga, sposobnost identifikacije ovih ključnih hormona u kostima može podstaći dalji rad u oblasti izučavanja kostiju“, dodaju eksperti.

(Telegraf Nauka/CNN)