Što duži palac, to veći mozak
Što je duži palac, to je veći mozak. To je pokazalo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Redingu o primatima.
Istraživači kažu da rezultati ukazuju na to da je mozak koevoluirao sa manuelnom spretnošću kod takvih sisara, prenosi Gardijan.
Preporučujemo
Zastrašujuće upozorenje naučnika o Jadranskom moru: „Promene su toliko brze da još ne razumemo šta se dešava“
Plena sve više, pa je došlo do najezde velikih belih ajkula: Opasni predator na severu Atlantika
- Zamišljamo evolutivni scenario u kojem je primat ili čovek postao inteligentniji, a sa tim dolazi i sposobnost da se razmišlja o planiranju akcija, o tome šta radite svojim rukama, i da shvatite da ste zapravo efikasniji ako to radite na jedan ili drugi način. A oni koji imaju duže palčeve ili veću sposobnost da manipulišu predmetima na način na koji um to može da zamisli, verovatno su bili uspešniji - rekla je dr Džoana Bejker, vodeći autor istraživanja sa Univerziteta u Redingu.
Smatra se da su i veliki mozgovi i manuelna spretnost odigrali važnu ulogu u ljudskoj evoluciji, pri čemu su opozitni palčevi ključna karakteristika koja je omogućila veću sposobnost hvatanja i manipulisanja predmetima – uključujući i alat.
Međutim, pošto i neki drugi primati imaju delimično opozitne palčeve, ostalo je pitanje da li bi i druge promene na šaci – kao što je dužina palca – mogle takođe biti važne u evoluciji upotrebe alata.
- Uopšteno govoreći, može se reći da što duži palac imate, to imate više mogućnosti pokreta za podizanje i kontrolisanje malih predmeta - rekla je Bejkerova.
Da bi istražili ovo pitanje, Bejker i kolege su proučavali procenjenu masu mozga i dužinu palca kod 94 vrste primata, od pet naših drevnih srodnika hominina do lemura. Rezultati, objavljeni u Nature Communications Biology, otkrivaju da ljudi i većina drugih hominina imaju palčeve koji su znatno duži nego što bi se predvidelo na osnovu proporcija šake primata u celini. Međutim, dalja analiza je otkrila intrigantan obrazac.
- Kada imate duže palčeve u odnosu na celu šaku, to se obično javlja zajedno sa ukupnim povećanjem veličine mozga - rekla je Bejkerova.
Samo je rani hominin A. sediba odstupao od ovog trenda, sa palcem koji je bio duži od očekivanog, čak i nakon uzimanja u obzir veličine mozga – nešto za šta Bejker kaže da je verovatno povezano sa životom provedenim i na drveću i na zemlji.
Dalja analiza je otkrila da je neokorteks, region mozga uključen u kogniciju, osećaje i planiranje akcija, veći kod primata sa dužim palčevima.
(Telegraf Nauka/The Guardian)