Misterija „tamnog kiseonika“ dovela do sukoba naučnika

Da li kvrgave metalne stene iz najdubljih, najtamnijih delova okeana mogu da proizvode kiseonik u odsustvu sunčevog svetla? Neki naučnici misle da može, ali drugi se protive tvrdnji da takozvani „tamni kiseonik“ nastaje u mraku morskog dna.

Otkriće, opisano u julu 2024. u žurnalu Nature Geoscience, predstavlja pravi izazov za dosadašnje pretpostavke o poreklu života na Zemlji, pa je pokrenulo intenzivnu raspravu među naučnicima, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Kako se dodaje, otkriće je važno i za rudarske kompanije, koje žele da izvuku ove dragocene metale u polimetalnim kvrgama.

Istraživači su rekli da ove kvrge veličine krompira možda prizvode dovoljno električne struje da mogu da podele morsku vodu na vodonik i kiseonik, što je proces nazvan elektroliza.

Ovo bi bacilo sumnju da najprihvaćeniju teoriju da je život na Zemlji moguć od trenutka kada su organizmi počeli da proizvode kiseonik.

- Otkriće na dnu okeana vodi do preispitivanja pretpostavki o nastanku života – navela je Škotska asocijacija za pomorska naučna istraživanja u saopštenju.

Kako se navodi, tamni kiseonik pokazuje koliko malo se zna o ekstremnim okeanskim dubinama.

Otkriće je napravljeno u pacifičkim rovovima Klarion i Kliperton, koji se nalaze između Meksika i Havaja. Na dnu mora, na dubini od 4 kilometra, pronađene su polimetalne kvrge sa manganom, niklom i kobaltom, što su metali koji se koriste u baterijama za električne automobile i druge slične tehnologije.

Tamni kiseonik otkriven je u istraživanju koje je delimično finansirala kanadska rudarska kompanija „Metals Kompani“ specijalizovana za rudarenje na morskom dnu. Oni tvrde da je istraživanje podvodnog ekologa Endrjua Svitmana i njegovog tima puno metodoloških mana.

Majkl Klark, ekološki menadžer „Metals Kompani“, rekao je za AFP da je otkriće „mnogo lakše pripisati lošoj naučnoj tehnici i lošoj nauci neko nikad ranije primećenom fenomenu“.

Svitmanovo otkriće bilo je eksplozivno, ali su mnogi u naučnoj zajednici odmah bili rezervisani prema zaključcima. Od objavljivanja studije do danas pet akademskih istraživačkih radova koji je osporavaju predato je na stručnu recenziju i objavljivanje.

- Nije predstavio jasne dokaze svojih opservacija i hipoteza. Mnogo je pitanja ostalo neodgovoreno, pa zato naučna zajednica mora da sprovede slične eksperimente i ili ih dokaže ili ospori – rekao je Matijas Hekel, biohemičar Centra za okeanska istraživanja Helmholc GEOMAR.

Olivije Rukse, geohemičar sa Francuskog nacionalnog instituta za nauku o okeanima, rekao je za AFP da „apsolutno nema konsenzusa o ovim rezultatima“.

Na pitanja o kritici drugih naučnika, Svitman je za AFP rekao da sprema formalni odgovor.

- Ovakve stvari su veoma česte sa naučnim člancima i to pokreće temu napred – rekao je on.

(Telegraf Nauka)