„Deluju iz senke... Kriminalne organizacije lažiraju naučni proces“: Šok istraživanje o prevarama u nauci

Naštelovana i nameštena istraživanja, plaćeno autorstvo i citati, lažni žurnali… To su samo neki od primera organizovane naučne prevare koja postaje sve češća, pokazalo je šokantno novo istraživanje Severozapadnog univerziteta u SAD.

Kombinovanjem analize velikih setova podataka iz naučne literature sa studijama slučaja, istraživači su sproveli dubinsku istragu o naučnoj prevari.

Uprkos tome što se briga o nedoličnom ponašanju u nauci obično fokusira na pojedince, ova studija, objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences, razotkrila je sofisticiranu globalnu mrežu pojedinaca i entiteta, koji sistematski rade zajedno da potkopaju integritet akademskog izdavaštva, piše EurekAlert!

Kriminalne organizacije

- Naučna zajednica mora bolje da kontroliše samu sebe kako bi sačuvala svoj integritet. Ako ne stvorimo svest o ovom problemu, sve gore i gore ponašanje će biti normalizovano. U nekom trenutku biće prekasno i naučna literatura će postati potpuno zatrovana. Neki ljudi brinu da je razgovor o ovom problemu napad na nauku. Ali ja čvrsto verujem da branimo nauku od zlonamernih aktera. Moramo biti svesni ozbiljnosti ovog problema i preduzeti mere da ga rešimo – rekao je Luis A. N. Amaral, profesor Severozapadnog univerziteta i glavni autor studije.

Kada ljudi pomisle na naučnu prevaru, možda se sete vesti o povučenim radovima, falsifikovanim podacima ili plagijatima. Ovi izveštaji se obično usredsređuju na izolovane postupke pojedinca koji koristi prečice da bi napredovao u sve konkurentnijoj industriji. Ali Amaral i njegov tim su otkrili rasprostranjenu skrivenu mrežu koja deluje iz senke i van svesti javnosti.

- Ove mreže su u suštini kriminalne organizacije koje deluju zajedno kako bi lažirale naučni proces. U ove procese su uključeni milioni dolara - rekao je Amaral.

Da bi sproveli studiju, istraživači su analizirali obimne skupove podataka o povučenim publikacijama, uredničku evidenciju i slučajeve dupliranja slika. Većina podataka potiče od velikih agregatora naučne literature, uključujući Web of Science (WoS), Elsevier-ov Scopus, PubMed/MEDLINE Nacionalne medicinske biblioteke i OpenAlex, koji uključuje podatke iz Microsoft Academic Graph, Crossref, ORCID, Unpaywall i drugih institucionalnih repozitorijuma.

Riz Ričardson, postdoktorant u Amaralovoj laboratoriji, i njegove kolege takođe su prikupili spiskove deindeksiranih časopisa, što su naučni časopisi koji su uklonjeni iz baza podataka jer nisu ispunili određene standarde kvaliteta ili etike. Istraživači su takođe uključili podatke o povučenim člancima sa sajta Retraction Watch, komentare na članke sa sajta PubPeer i metapodatke - kao što su imena urednika, datumi podnošenja i datumi prihvatanja - iz članaka objavljenih u određenim časopisima.

Kupovina autorske pozicije

Nakon analize podataka, tim je otkrio koordinisane napore koji uključuju „fabrike radova“, posrednike i infiltrirane časopise. Funkcionišući slično fabrikama, ove „fabrike radova“ masovno proizvode rukopise, koje zatim prodaju akademicima koji žele brzo da objave novi rad. Ovi rukopisi su uglavnom niskog kvaliteta — sadrže nameštene podatke, manipulisane ili čak ukradene slike, plagiran sadržaj, a ponekad i besmislene ili fizički nemoguće tvrdnje.

- Sve više naučnika je uključeno u ovu mrežu. Ne samo da mogu da kupe radove, već mogu da kupe i citate. Tada mogu da izgledaju kao ugledni naučnici, a da jedva da su uopšte sproveli sopstveno istraživanje - rekao je Amaral.

- Fabrike radova funkcionišu po različitim modelima. Tako da smo tek zagrebali po površini njihovog načina rada. Ali one prodaju praktično sve što se može iskoristiti za pranje reputacije. Često prodaju autorske pozicije za stotine, pa čak i hiljade dolara. Neko može platiti više novca za poziciju prvog autora ili manje novca za poziciju četvrtog autora. Ljudi takođe mogu da plate da radovi koje su napisali budu automatski prihvaćeni u časopisu kroz lažni proces recenzije - dodao je Ričardson.

Da bi identifikovala više članaka koji potiču iz fabrika radova, Amaralova grupa je pokrenula paralelni projekat koji automatski skenira objavljene radove iz oblasti nauke o materijalima i inženjerstva. Tim je posebno tražio autore koji su pogrešno identifikovali instrumente korišćene u svom istraživanju. Rad sa tim rezultatima je prihvaćen u PLOS ONE.

Posrednici, otimanje i dosluh

Amaral, Ričardson i njihovi saradnici otkrili su da prevarantske mreže koriste nekoliko ključnih strategija:

• (1) grupe istraživača se udružuju radi objavljivanja radova u više časopisa, kada se njihove aktivnosti otkriju, radovi se naknadno povlače;
• (2) posrednici služe kao veza za omogućavanje masovnog objavljivanja lažnih radova u kompromitovanim časopisima;
• (3) prevarantske aktivnosti su koncentrisane u specifičnim, ranjivim podoblastima;
• (4) organizovani entiteti izbegavaju mere kontrole kvaliteta, kao što je deindeksiranje časopisa.

- Posrednici povezuju sve različite ljude iza scene. Potrebno je naći nekoga da napiše rad. Potrebno je naći ljude voljne da plate da budu autori. Potrebno je naći časopis u kojem sve to možete objaviti. I potrebni su vam urednici u tom časopisu koji će prihvatiti taj rad - rekao je Amaral.

Ponekad ove organizacije u potpunosti zaobilaze uspostavljene časopise, tražeći umesto toga ugašene časopise koje mogu da preotmu. Kada legitiman časopis prestane sa radom, na primer, zlonamerni akteri mogu preuzeti njegovo ime ili veb-sajt. Ovi akteri potajno preuzimaju identitet časopisa, dajući kredibilitet svojim lažnim publikacijama, uprkos tome što je stvarni časopis ugašen.

- To se dogodilo žurnalu HIV Nursing .To je nekada bio žurnal profesionalne organizacije medicinskih sestara u Velikoj Britaniji, zatim je prestao da izlazi, a njegov onlajn domen je istekao. Jedna organizacija je kupila ime domena i počela da objavljuje hiljade radova na teme potpuno nepovezane sa poslom medicinskih sestara, a sve to indeksirano u Scopusu - rekao je Ričardson.

Borba za nauku i AI

Da bi se borili protiv ove rastuće pretnje legitimnom naučnom izdavaštvu, Amaral i Ričardson naglašavaju potrebu za višestrukim pristupom. Ovaj pristup uključuje pojačan nadzor uredničkih procesa, poboljšane metode za otkrivanje lažnih istraživanja, bolje razumevanje mreža koje omogućavaju ovakvo nedolično ponašanje i radikalno restrukturiranje sistema podsticaja u nauci.

Amaral i Ričardson takođe naglašavaju važnost rešavanja ovih problema pre nego što se veštačka inteligencija (AI) infiltrira u naučnu literaturu više nego što je to već slučaj.

- Ako nismo spremni da se nosimo sa prevarama koje se već dešavaju, onda sigurno nismo spremni ni da se nosimo sa onim što generativna veštačka inteligencija može da uradi naučnoj literaturi. Nemamo pojma šta će završiti u literaturi, šta će se smatrati naučnom činjenicom i šta će se koristiti za obuku budućih AI modela, koji će se zatim koristiti za pisanje novih radova - rekao je Ričardson.

- Ova studija je verovatno najdepresivniji projekat u kojem sam učestvovao u čitavom svom životu. Još od detinjstva sam bio uzbuđen zbog nauke. Potresno je videti druge kako se bave prevarom i obmanjivanjem. Ali ako verujete da je nauka korisna i važna za čovečanstvo, onda se morate boriti za nju - rekao je Amaral.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)