Bela koža Evropljana postala je uobičajena pre 1.700 godina

Prvi Evropljani su izgledali veoma drugačije od mnogih beloputih populacija koje danas žive u Evropi.

U stvari, novo istraživanje sugeriše da je svetao ten relativno nova pojava na evropskom kontinentu.

Preporučujemo

Stručnjaci sa italijanskog Univerziteta u Ferari tvrde da su tamnije puti bile standardne širom Evrope tokom najvećeg dela (96%) njene naseljenosti.

Pre samo 1.700 godina, za vreme moćnog Rimskog carstva, svetla koža nije bila uobičajena kao tamna, pokazuju DNK dokazi.

Nova mapa na bazi tih nalaza pokazuje kako se proporcija ljudi sa različitim bojama kože menjala širom Evrope od pre 45.000 godina do pre 1.700 godina.

Nijanse svetle kože prvobitno su se pojavile u Švedskoj u mezolitskom periodu, počev od pre oko 14.000 godina, ali su bile retke.

U bakarnom i bronzanom dobu (pre 7.000 do 3.000 godina) došlo je do kontinuiranog povećanja svetle pigmentacije, ali su tamniji tipovi kože ostali vrlo rasprostranjeni.

Promena u pravcu svetlije pigmentacije nije bila linearna u vremenu i prostoru i bila je sporija od očekivanog, kažu istraživači. Do gvozdenog doba (od pre 3.000 do 1.700 godina), svetla koža je bila skoro česta kao tamna koža, naročito u Severnoj i Centralnoj Evropi. Međutim, tamna pigmentacija ostala je uobičajena u oblastima poput Italije, Španije i Rusije.

Istraživači su analizirali drevne genome (čitav skup DNK instrukcija) 348 individua koje su živele u periodu od pre 45.000 do 1.700 godina. Skoro sve evropske individue imale su tamnu pigmentaciju tokom najranijeg perioda (paleolit, pre 45.000 do 13.000 godina) – samo jedan izuzetak je imao prelaznu boju kože.

Nalazi u pogledu pojedinačnih zemalja pokazuju mnogo složenih varijacija, a izgleda da su se neke tendencije preokretale u narednim dobima drevne istorije.

U neolitskoj Britaniji (počev od oko 8.000 godina pre nove ere), većina ljudi (oko 85%) bila je tamnoputa. Međutim, do bakarnog doba (od oko 3.500 godina pre nove ere) odnos između svetle i tamne kože bio je 50/50.

Do bronzanog doba (2.000 do 500 godina pre nove ere), oko 50 odsto Britanaca je imalo „posrednu“ boju kože, dok je 25 odsto bilo svetloputo, a 25 odsto tamnoputo.

Francuka je, pak, bila otprilike 65 posto tamnoputa tokom mezolita (od pre otprilike 12.000 godina), dok je 35 posto kalsifikovano kao svetloputo.

Do neolitskog perioda, Francuska je bila oko 85 posto tamnoputa, a ostatak je bio u prelaznoj kategoriji, ali 100 posto svetle puti do bronzanog doba.

Naučnici znaju da su moderni ljudi (homo sapijens) evoluirali u Africi, ali su napustili taj kontinent pre 60-70 hiljada godina, stigavši do Evrope i Azije.

Svetla pigmentacija postajala je uobičajenija dok je homo sapijens prelazio iz Afrike u regione sa slabijim ultraljubičastim zračenjem.

Rani Evropljani su evoluirali ka svetlijoj koži pošto su morali da se prilagode kontinentu sa manje Sunčeve svetlosti. Svetlija koža omogućava penetraciju više ultraljubičaste svetlosti, pomažući telu da proizvodi vitamin D, koji je bitan za jake kosti i mišiće.

S druge strane, tamnija koža, koja sadrži više crno-smeđih pigmenata je bolje zaštićena od oštećenja usled previše sunca.

„Kad je homo sapijens migrirao na sever iz Afrike u Evroaziju, režim selekcije se promenio i pojavili su se svetliji fenototipi“, kažu istraživači.

Drugi faktori za širenje svetlijih nijansi uključuju genetski drift - promenu u frekvenciji genske varijante usled slučajnosti – kao i migraciju.

Na primer, širenje neolitskih poljoprivrednih populacija po Evropi imalo je ključnu ulogu u promeni pigmentacije.

Iako predstavlja složenu sliku promene boje kože u pogledu pojedinačnih zemalja, studija sveukupno sugeriše da je svetla koža postala uobičajena u Evropi mnogo kasnije nego što se smatralo.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)