Ljudi možda ne bi opstali bez ukrštanja sa neandertalcima

Daleko od toga da su trijumfalno izašli iz Afrike, moderni ljudi su izumirali više puta pre nego što su naselili svet. Novo istraživanje DNK je takođe bacilo novo svetlo na ulogu naših neandertalskih rođaka u našem uspehu.

Iako su ovi rani evropski ljudi dugo smatrani vrstom koju smo nadmašili nakon dolaska iz Afrike, nove studije pokazuju da su samo ljudi koji su se ukrštali sa neandertalcima ostvarili uspešan razvoj, dok su druge loze izumrle.

Preporučujemo

U stvari, neandertalski geni su možda bili ključni za naš uspeh štiteći nas od novih bolesti sa kojima se ranije nismo sreli.

Istraživanje prvi put utvrđuje kratak period pre 48.000 godina kad se homo sapijens ukrštao sa neandertalcima nakon napuštanja Afrike, posle čega je krenuo da se širi svetom.

Homo sapijens je pre toga dolazio sa afričkog kontinenta, ali novo istraživanje pokazuje da te populacije pre perioda ukrštanja nisu preživele.

Profesor Johanes Krauze iz Instututa Maks Plank za evolucionu biologiju izjavio je da će istorija modernih ljudi sad morati da bude ponovo napisana.

„Gledamo na moderne ljude kao na priču o velikom uspehu: napustili su Afriku pre 60.000 godina i proširili se u sve ekosisteme postajući najuspešniji sisar na planeti. Međutim, na početku je bilo drugačije, izumirali smo više puta“.

Dugo vremena je odgonetanje kako je jedina preživela vrsta ljudi evoluirala bilo zasnovano na izučavanju oblika fosilizovanih ostataka naših predaka koji su živeli pre više stotina hiljada godina i posmatranju kako se njihova anatomija suptilno menja tokom vremena.

Drevni ostaci su oskudni i često oštećeni, ali sposobnost izvlačenja i čitanja genetskog koda iz kostiju starih više hiljada godina otkriva našu tajanstvenu prošlost. DNK u fosilima govori o individuama, kako su povezane jedne sa drugima i o njihovim migracionim obrascima.

Čak i posle uspešnog ukrštanja sa neandertalcima, naše naseljavanje Evrope nije bilo bez problema. Ti prvi moderni ljudi koji su se ukrštali sa neandertalcima i živeli pored njih izumrli su potpuno u Evropi pre 40.000 godina – ali ne pre nego što su se njihovi potomci dalje proširili po svetu. Njihovi potomci, pak, kasnije su se vratili u Evropu.

Istraživanje takođe daje novo viđenje zašto su neandertalci izumrli tako brzo nakon dolaska modernih ljudi iz Afrike. Niko ne zna zašto se to desilo, ali nas novi dokazi odvraćaju od teorija da ih je naša vrsta lovila do istrebljenja ili da smo bili nekako fizički i intelektualno superiorni.

Umesto toga, dokazi podržavaju gledište da se to desilo zbog faktora životne sredine. I ljudi i neandertalci izumiru u Evropi u tom dobu, kaže prof. Krauze. Ako smo mi kao uspešna vrsta izumrli, nije veliko iznenađenje da su izumrli neandertalci, čija populacija je bila još manja.

Klima je bila izuzetno nestabilna u tom periodu. Menjala se u rasponu od tople skoro kao danas do vrlo hladne, ponekad u toku života jedne osobe, kaže profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

Studija pokazuje da su pri kraju svog postojanja na planeti neandertalci bili veoma malobrojni, manje genetski različiti nego moderni ljudi pored kojih su živeli, i možda nije bilo potrebno mnogo da dođe do ekstinkcije.

Druga DNK studija pokazuje da su moderni ljudi zadržali neke bitne genetske odlike neandertalaca koje su im možda dale evolucionu prednost. Jedna je povezana sa imunosistemom. Kad su ljudi izašli iz Afrike, bili su krajnje podložni novim bolestima. Ukrštanje sa neandertalcima dalo je njihovim potomcima zaštitu.

Možda je preuzimanje neandertalske DNK bilo deo uspeha pošto smo dobili bolje adaptivne kapacitete van Afrike, kaže Stringer. Mi smo evoluirali u Africi, dok su neandertalci evoluirali izvan Afrike. Ukrštanje sa neandertalcima je brzo popravilo naše imunske sisteme.

(Telegraf Nauka/BBC)