Eksperiment šokirao naučnike: Da li su ova stvorenja pametnija od ljudi?

Samo dve vrste na našoj planeti imaju konzistentu saradnju kada je reč o prenosu velikog tereta – ljudi i mravi. Tim istraživača sa Naučnog instituta Vajcman sproveo je eksperiment – proverili su koja od dve vrste je bolja u manevrisanju velikim teretom u lavirintu, a rezultati su iznenadili mnoge, saopštio je Naučni institut Vajcman.

Preporučujemo

Neobičan eksperiment tima profesora Ofera Fejnermana pokazao je da su mravi bolji u ovim zadacima, a rezultate su opisali u studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).

Da bi uporedili dve različite vrste, članovi istraživačkog tima koje je predvodila Tabea Drejer, stvorili su realnu verziju takozvane „zagonetke prenosa klavira“, što je uobičajeni računarski problem koji se koristi na polju planiranja pokreta i robotike. U tom problemu se predmet neobičnog oblika, obično klavir, prenosi sa tačke A do tačke B u kompleksnom okruženju. Umesto klavira, u eksperimentu su korišćeni veliki predmeti u obliku slova T.

Naučnici su napravili dva lavirinta, koja su se razlikovala samo po veličini. Manji je bio za mrave, a veći za ljude. U prvi su smestili mrave iz vrste Paratrechina longicornis, koji se nazivaju i ludi mravi, a koji su dugi oko 3 milimetra i ima ih širom planete. U drugi su smešteni ljudi, dobrovoljci.

Mravi su imali tri izazova, jedan kao jedinke, kao mala grupa od 7 mrava i kao velika grupa od 80 mrava. Ljudi su takođe imali različite zadatke, jedan kao pojedinci, drugi kao manja grupa od 6 do 9 pojedinaca i treći kao velika grupa od 26 osoba.

Da bi poređenje bilo što smislenije, grupama ljudi je u nekim slučajevima zabranjena verbalna komunikacija, pa čak i gestikulacija, a nosili su i hirurške maske i naočare za sunce da bi sakrili usta i oči.

Naučnike nije iznenadilo da su u individualnim izazovima ljudi koristili kognitivne sposobnosti i bili bolji od mrava. U grupnim izazovima, međutim, situacija je bila potpuno drugačija, pogotovo za veće grupe. Ne samo da je grupa mrava bila efikasnija od pojedinačnih mrava, već su u nekim slučajevima bili efikasniji i od ljudi. Grupe mrava delovale su proračunato i strateški, pokazavši kolektivnu memoriju koja im je pomogla da se bolje kreću i izbegnu ponavljanje grešaka. S druge strane, ljudi nisu imali bolji performans u grupi. Kada je komunikacija zabranjena, bili su manje uspešni nego kao pojedinci. Kada je komunikacija ličila na onu među mravima, oni su birali „pohlepna“ rešenja, koja su delovala atraktivno, ali nisu bila dobra na duže staze.

- Kolonija mrava je prava porodica. Svi mravi u gnezdu su sestre i imaju zajednički interes. To je čvrsto povezano društvo u kome je saradnja važnija od takmičenja. Zato se kolonije mrava nekad nazivaju super organizmima, jer su kao živo telo sastavljeno od više „ćelija“ koje sarađuju jedna sa drugom. Naša otkrića potvrđuju ovo. Pokazali smo da su mravi pametniji u grupi, da je celina važnija od pojedinačnih delova. Za razliku od njih, formiranje grupa nije pojačalo kognitivne sposobnosti ljudi. Čuvena „mudrost gomile“, popularna u vremenu društvenih mreža, nije se pokazala u našim eksperimentima – rekao je Fejnerman.

(Telegraf Nauka/Weizmann Institute of Science)