Šta smo dosad naučili iz najduže studije o ljudskoj sreći?

Harvardska studija o razvoju odraslih traje skoro 90 godina. Radi se o jednom od najtrajnijih pitanja koje ljudi postavljaju sebi u svim vremenima: Šta čini srećan život? Neki tvrde da ja to novac, neki da je to uspešna karijera, neki ukazuju na ulogu porodice i dece.

Međutim, iako je zabavno spekulisati i upoređivati ideje, postoji čitava naučna oblast koja nam može pomoći da dođemo do nekih odgovora, a u njenom središtu je najduža temeljita studija o sreći u istoriji.

Preporučujemo

Harvardska studija o razvoju odraslih je trenutno u svojoj 86. godini, a počela je kao dva posebna projekta. Godine 1938, Grantova studija, koju je finansirala Fondacija Vilijama Granta i kojom je upravljao dr Džordž Vajlant, regrutovala je 268 studenata Harvardskog univerziteta. Istovremeno je izvođena još jedna studija – Glukova studija – sa 456 muškaraca iz centralnih delova Bostona.

Obe studije su imale slične ciljeve: pratiti regrute tokom njihovih života i posmatrati kako različiti faktori utiču na zdravlje i sreću dok postaju stariji.

Malo prvobitnih učesnika je živo danas, ali su neki ostvarili sjajne karijere, uključujući legendarnog novinara Bena Bredlija i američkog predsednika Džona F. Kenedija.

Istraživači su se u poslednje vreme posvetili deci prvobitne grupe – Studija druge generacije – pod vođstvom psihijatra dr Roberta Valdingera.

Zajedno sa dr Markom Šulcom, Valdinger je objavio knjigu „Dobar život: Lekcije iz najduže naučne studije na svetu o sreći“, sumirajući nalaze tog višedecenijskog poduhvata. Objavljene su desetine naučnih radova koji proučavaju učesnike dok dostižu razne važne tačke u životu, i posmatraju faktore u rasponu od vojne službe do spiritualnih doživljaja.

Dakle, šta nas je dosad naučila najduža studija o ljudskoj sreći?

1 je najusamljeniji broj

Iznenađujući nalaz je da naše veze i koliko smo srećni u našim vezama snažno utiču na naše zdravlje. Briga o telu je značajna, ali briga o vezama je takođe oblik brige o sebi. Mislim da je to veliko otkriće, rekao je Valdinger 2017.

Mnoštvo istraživanja u poslednjim godinama – naročito tokom društvenog distanciranja zbog kovida-19 – ukazalo je na mogući zdravstveni rizik povezan sa usamljenošću. Neke studije su sugerisale da izolacija može biti štetna po zdravlje jednako kao pušenje ili gojaznost. Usamljenost kod starijih ljudi je povezana sa srčanim oboljenjem, dok su društvene veze povezane sa boljim zdravljem mozga.

Može se reći da ova lekcija Harvardske studije nije mogla doći u bolje vreme. Mnogi upozoravaju na „epidemiju usamljenosti“ koja pogađa naš moderni svet. Svetska zdravstvena organizacija kaže da taj problem treba uvažiti i posvetiti se njegovom rešavanju kao prioritetu globalnog javnog zdravlja.

To ne znači da je rešenje za sreću u okruživanju sa što više ljudi u svakom trenutku. Kao što je Valdinger rekao u jednom intervjuu, nije svakoj osobi potreban ogroman broj društvenih veza.

Introverti su savršeno zdravi. Možda im je potrebna samo jedna ili dve zaista solidne veze i ne žele mnogo više ljudi. Nema ništa pogrešno u tome.

Tu se manje radi o kvantitetu, a više o kvalitetu. Brak je povezan sa smanjenim rizikom od demencije u kasnijem životu – međutim, ako ste nesrećni u braku, to će verovatno poništiti bilo kakvu korist.

Nedavna studija je sugerisala da iako odrasli Amerikaci danas imaju sličan broj prijatelja kao i oni u prethodnim decenijama – kvalitet njihovih društvenih veza možda nije baš isti i te veze možda nisu toliko zadovoljavajuće.

U našem hiperpovezanom svetu, mnogi sugerišu da provođenje više vremena na internetu, a manje napolju, može biti barijera za formiranje snažnijih veza sa drugima. Malo je verovatno da to važi za svakoga – na primer, za ljude koji ne mogu da izađu iz kuće, prijateljstva na internetu mogu biti životno važna – ali bi moglo činiti deo složene slike.

U pogledu velikog značaja kvalitetnih odnosa, Valdinger kaže da se vladajuća teorija usredsređuje na našu sposobnost emocionalne regulacije putem društvenih interakcija. Stresan dan na poslu je često olakšan pomoću razgovora sa partnerom kod kuće. Ako prolazite kroz težak period sa partnerom ili decom, može pomoći ako se otvorite bliskom prijatelju.

Značaj veza je samo jedna od lekcija iz studije, ali je možda najneočekivanija. Drugi pokazatelji dugoročne dobrobiti su veoma poznate stvari: ostavljanje pušenja, odsustvo opijanja ili drogiranja, redovno vežbanje i redovni zdravstveni pregledi doprinose fizičkom zdravlju, što ima značajan efekat na sreću.

Harvardska studija još traje, ali, kao što je Valdinger jednom prilikom rekao, jedan zaključak je neizbežan: najsrećniji ljudi su oni koji se oslanjaju na veze.

(Telegraf Nauka/IFL Science)