Istoričarka umetnosti rešila višedecenijsku zagonetku krađe čuvenog Van Dajkovog portreta

Misterija koja 70 godina prati krađu nedovršenog uljanog rada čuvenog flamanskog slikara Antonisa van Dajka iz seoske rezidencije u Nortemptonširu u Engleskoj rasvetljena je zahvaljući istraživanju jedne istoričarke umetnosti.

Portret Volfganga Vilhelma od Pfalc-Nejburga, deo kolekcije 37 uljanih skica iz 17. veka, ukraden je 1951. godine iz Botonske kuće, doma vojvode od Baklua i Kvinsberija.

Preporučujemo

Krađa je otkrivena tek šest godina kasnije, kad je vojvotkinja posetila jednu od galerija Hardvardskog univerziteta i videla izloženu sliku.

Sada, zahvaljujući istraživanju istoričarke umetnosti dr Meredit Hejl, znamo kako je to umetničko delo prešlo Atlantik. Ona je godinu dana pregledala korespondenciju svih glavnih aktera, uključujući aukcijsku kuću Kristis u Londonu, kako bi utvrdila izuzetno precizan redosled prelaska iz jednih u druge ruke.

Umetničko delo je sad ponovo u posedu pravih vlasnika.

Putem ispitivanja dokumenata u Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Državama i Kanadi, Hejl je uspela da rekonstruiše kretanje slike tokom tri generacije kroz ruke eksperata, konzervatora, aukcionara, trgovaca i kolekcionara od Londona do Toronta.

Smelost kradljivca je bila zaogrnuta ugledom ekspertize. Krađu je izveo Leonard Džerald Gvin Remzi, urednik časopisa Connoisseur i član Društva antikvara. On je posetio Boton u julu 1951. sa fotografom radi skupljanja materijala za godišnjak časopisa.

Među brojnim predmetima koji su čuvani u Botonskoj kući tokom rata nalazilo se 37 drvenih panela Van Dajka. Svaki panel je predstavljao uljanu sliku neke istaknute ličnosti.

Slika Volfganga Vilhelma je poslednji put bila viđena u Botonu u julu 1950, a nalazila se blizu vrata neke male ostave ili kupatila, zbog čega ju je verovatno bilo najlakše ukrasti.

Korespondencija između Remzija i istoričara umetnosti Ludviga Goldšajdera otkrila je da je Remzi nameravao da proda dve slike pošto mu je trebao novac za nove zavese. Goldšajder je obezbedio potvrdu o autentičnosti, koja je išla uz sliku Volfganga Vilhelma kad je prodata u aukcijskoj kući Kristis za 189 funti u aprilu 1954.

Dr Hejl je otkrila da je manje od godinu dana kasnije slika bila kod trgovca umetničkim delima u Njujorku, pre nego što se do marta 1955. našla kod drugog trgovca, koji ju je očistio i učvrstio. Zatim je prodata privatnom kolekcionaru, dr Lilijan Malkov, za 2.700 dolara, a ona ju je poklonila muzeju Harvardskog univerziteta.

Istoričarka dokumentuje neugodnu korespondenciju između direktora muzeja i Remzija kad je direktor pokušao da utvrdi poreklo slike nakon što je vojvotkinja izrazila zabrinutost. Remzi je tvrdio da je kupio sliku na pijaci u Hemel Hempstedu i takođe je pokušao da baci senku sumnje na autentičnost slike, što je podržao Goldšajder poričući svoju raniju potvrdu autentičnosti.

Dok su sumnje rasle, muzej je vratio sliku Lilijan Malkov 1960. Posle njene smrti 1981, slika je donirana muzeju Univeziteta Toronto.

Istraživanje dr Hejl je konačno dalo odgovor na pitanje da li je to slika koja je ukradena iz Botonske kuće. Univerzitet Toronto je odlučio da vrati portret Volfganga Vilhelma vojvodi od Baklua – 73 godine nakon što je ukraden.

U okviru istraživanja o panelima Van Dajka u Botonu, dr Hejl je pregledala dokumente u Botonskoj kući, dokumente Centra Pol Melon za britansku umetnost u Londonu, dokumente Muzeja Geti u Los Anđelesu i dokumente Muzeja Fog Harvardskog univerziteta.

Ovo je važan slučaj jer je u pitanju strašna zloupotreba poverenja – poverenja fundamentalnog za stručnjake u ovoj oblasti, i muzeje i biblioteke u kojima se nalaze ovi dragoceni predmeti i artefakti, kaže dr Hejl.

Štaviše, reč je o delu jedinstvene grupe radova ostalih u Van Dajkovom ateljeu posle njegove smrti 1641. Bez ove slike, uljani nacrti u Botonskoj kući bili su poput neke slagalice kojoj nedostaje centralni deo. Njen povratak je obnovio celovitost grupe.

(Telegraf Nauka/Phys.org)