IBISS sa više od 300 istraživača predstavlja nacionalno blago, poručila ministarka nauke

Institut će biti deo kompleksa BIO4 Kampusa, sa centrom koji će omogućiti da se prirodni resursi, iz biljnog i životinjskog sveta, iskoriste za razvoj novih terapeutika, lekova i terapija koje će svoju primenu naći u biomedicini.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović posetila je Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" (IBISS) u Beogradu i istakla da ovaj institut, kao jedan od najvećih u regionu i sa više od 300 istraživača, predstavlja nacionalno blago u oblasti biologije, medicine, poljoprivrede, zaštite biodiverziteta i životne sredine.

Begović je tokom posete istakla da će Institut biti deo kompleksa BIO4 Kampusa, sa centrom koji će omogućiti da se prirodni resursi, iz biljnog i životinjskog sveta, iskoriste za razvoj novih terapeutika, lekova i terapija koje će svoju primenu naći u biomedicini.

Preporučujemo

- Bogati svet životinja i insekata omogućava da se ovde razvijaju sistemi, odnosno insekti koji razgrađuju plastiku i na taj način doprinose da se ogromna količina otpada na jedan prirodan i dobar način obradi. S jedne strane dobijate proteine koji mogu da se koriste za ishranu životinja, a s druge strane dobijate prirodno đubrivo koje može da se koriste za poljoprivredu - objasnila je ona.

Ministarka dodaje da je tokom obilaska Instituta imala priliku da vidi kako se uzgaja krompir u zatvorenom i kontrolisanom stakleniku.

- Prskanjem hranljivih materija direktno u koren krtole krompira, nastaju mlade krtole koje se dalje koriste za rasejavanje i sejanje krompira - istakla je Begović.

Prema njenim rečima, na jednom kvadratnom metru ovakvih laboratorijskih uslova, dobija se do 50 kilograma krtole.

- Mislim da je to jako interesantno za poljoprivredu u 21. veku, za naše poljoprivrednike i građane koji zahvaljujući nauci mogu dobiti hranu sa punom hranjivom vrednošću - zaključila je Begovićeva.

Direktorka Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Mirjana Mihailović ističe da su oni u svakodnevnoj komunikaciji sa resornim ministarstvom, kao i da institut pokriva sve bilološke discipline.

- Na institutu radi 347 saradnika, od čega je 300 istraživača, među kojima je 240 doktora nauka i 60 studenata doktorskih studija - navela je Mihailović.

Na pitanje koja su aktuelna istraživanja kojima se institut bavi, direktorka navodi identifikaciju novog biomarkera za praćenje masne jetre pomoću najsavremenijih tehnika među kojima su sistemska biologija, metabolomika i metagenetika.

- Sarađujemo sa Institutom za veštačku inteligenciju u Novom Sadu, sa kolegama iz Niša i Kragujevca. Veštačku inteligenciju koristimo za uspostavljanje određenih baza i alata za lakše manipulisanje podacima koje imamo. Bez bioinformatike jako je teško sagledati svu tu količinu podataka koju imamo - zaključila je ona.

Ministarka je obišla plastenik za aeroponiku, sobu sa eksperimentalnim akvarijumima i terarijuma, odgajalište za zebra ribice, kao i odgajalište drozofila. Ona je razgovarala sa direktorkom instituta, a sastala se i sa istraživačima koji rade na tom institutu, Naučnim većem i Upravnim odborom. Poseta institutu sprovedena je kao deo šireg plana Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za obilazak svih instituta koji rade u Srbiji, a u cilju detaljnog upoznavanja sa njihovim radom, uspesima i postignućima, ali i problemima sa kojima se suočavaju.

(Telegraf Nauka/Tanjug)