I u prirodi se cirka alkohol? Životinje se opijaju više nego što se mislilo, pokazalo istraživanje

Za razliku od ljudi koji žele da se napiju, ali ne žele dodatne kalorije, životinje žele kalorije, ali ne opijenost, kažu naučnici

Alkohol i životinje koje vole da ga konzumiraju mnogo su češća pojava u prirodi nego što se nekad mislilo. To je pokazala nova studija objavljena danas u časopisu Trends in Ecology & Evolution.

Kako je etanol, vrsta alkohola koja nastaje šećera u voću i žitaricama, prisutan u skoro svakom okruženju, većina životinja koje jedu voće ili piju nektar ga koriste, piše The Hil.

Preporučujemo

Otkriće istraživača u suprotnosti je sa antropocentričnim pogledom da je „etanol nešto što samo ljudi koriste“, rekla je u saopštenju Kimberli Hoking, autor studije i bihejvioralni ekolog sa Univerziteta u Ekseteru.

Etanol, naglasila je ona, ima veoma dugu istoriju. Cveće i biljke koje rađaju voće i vina pojavili su se u doba gornje krede, pre oko 100 miliona godina. Kako voće koje padne stari, kvasci u vazduhu i na površini samog voća pretvaraju šećer u etanol, što je jedan od zaloga što trulo voće mirisom podseća na pivo ili vino.

Ovo voće ne stvara visok procenat alkohola, uglavnom 1 ili 2 odsto, mada postoje i palme u Panami čije voće ima 10 procenata alkohola, slično kao vino. Ipak, za male sisare čak i 1 odsto može dovesti do smrti.

- Nije dobro biti pijan dok se penješ po drveću ili si okružen predatorima noću, to je recept da se geni ne prenose dalje, na novu generacije – rekao je Metju Karigan, koautor studije i profesor molekularne ekologije Koledža centralne Floride.

Životinje koje unose etanol, a to uključuje naše pretke primate, imaju problem sa alkoholom suprotan onom koji imaju ljudi, dodao je on.

- Za razliku od ljudi koji žele da se napiju, ali ne žele dodatne kalorije, životinje žele kalorije, ali ne opijenost – naglasio je.

Životinje koje jedu ovo voće obično imaju gene koji im pomažu da razlažu etanol u telu a da se ne napiju.

Ipak, ideja da životinje izbegavaju da se napiju je hipoteza, a ne zaključak zasnovan na dobrim dokazima. Istraživači zato naglašavaju da ne znaju da li životinje vole ili ne vole da se opijaju. Jedan od trendova u poslednjoj deceniji u ekologiji i biologiji je koncezus da su svest i inteligencija prisutniji u životinjskom svetu nego što se mislilo. Opijanje u društvu može da ima prednosti u svesnim zajednicama – antropolozi veruju da je u našoj grani primata opijanje u društvu pomoglo u formiranju prvih gradova.

Za društvene životinje poput ptica i nekih sisara, naglasili su istraživači, može biti koristi od alkohola. Naravno, prvo je potrebno otkriti kakav je uticaj opijenosti kod životinja i da li liči na opijenost kod ljudi.

- Ideja je da etanol pokreće sisteme za stvaranje endorfina i dopamina, što dovodi do osećaja opuštenosti od koga ima koristi u društvenom smislu. Ipak, da bismo to testirali moramo da vidimo da li etanol u prirodi dovodi do odgovora tela – rekla je En Boland, autorka studije i bihejvioralni ekolog Univerziteta u Ekseteru.

(Telegraf Nauka/The Hill)