Evolucija uživo: Naučnici 30 godina pratili jednu vrstu i sad znaju koliko je brza i dramatična transformacija

Eksperiment je započela Kerstin Johanson 1992.

Puževi na kamenom ostrvcetu evoluirali su pred očima naučnika. Morski puževi ponovo su naseljeni na greben nakon što ih je uništila najezda otrovnih algi. Iako su naučnici namerno doneli različitu populaciju iste vrste puževa na ovu lokaciju, oni su evoluirali tako da su posltali skoro isti kao populacija koja je izumrla 30 godina ranije, saopštio je Institut nauke i tehnologije Austrije (ISTA).

Rezultati istraživanja, koje su sproveli naučnici sa Instituta nauke i tehnologije Austrije i Univerzitet Nord, objavljen je u Science Advances.

Preporučujemo

Bila je 1988. U arhipelagu Koster, grupi ostrva kraj zapadne obale Švedske, došlo je do prosvata toksičnih algi koje su uništile morske puževe. Taj događaj doveo je do toga da su naučnici imali mogućnost da vide evoluciju uživo.

Pre kataklizmičkog događaja, ostrva i njihovi mali grebeni bili su stanište vrste Littorina saxatilis. Na većim ostrvima populacija je opala na 1%, ali je obnovljena za nekoliko ljudi, na grebenima nije došlo do obnove.

Pomorska biološkinja Kerstin Johanson sa Univerziteta u Geteborgu videla je u tome jedinstvenu priliku. Ona je 1992. vratila ovu vrstu na kamena ostrvca i započela eksperiment koji je doveo do velikih otkrića 30 godina kasnije. To je omogućilo naučnicima da prate evoluciju uživo.

L. saxtalis je uobičajena vrsta morskih puževa na obalama Severnog Atlantika, gde se različite populacije prilagođavaju različitom okruženju. Te karakteristike uključuju veličinu, oblik kućice, njenu boju, ali i ponašanje. Razlike su najveće između ekotipova „kraba“ i „talas“. Evoluirali su na različitim lokacijama – u okruženju gde su na udaru kraba kao predatora ili na stenama izloženim talasima gde kraba nema. „Talasi“ su obično mali, imaju tanku kućicu specifične boje i hrabri su. „Krabe“, s druge strane, značajno su veće, imaju deblje kućice i ponašaju se pažljivije zbog predatora.

Pre kataklizme s algama 1988. na ovim grebenima živeli su „talasi“, a na većim ostrvima oba ekotipa.

Johansonova je na kamena ostrva donela „krabe“.

- Naše kolege videle su dokaze adaptacije puževa već u prvoj deceniji eksperimenta. Tokom 30 godina bili smo u stanju da predvidimo koji će puževi kao da izgledaju i koji genetski regioni će u to da budu uključeni. Transformacija je bila i brza i dramatična – rekao je Dijego Garsija Kastilljo, student na ISTA.

(Telegraf Nauka/ISTA)