Pacovi imaju lošu reputaciju, ubijanje nije rešenje: Neočekivane tvrdnje naučnica
Osmišljen projekat Grad pacova, prema kome bi postojale posebne oblasti za hranjenje ovih glodara u metropolama
Na Univerzitetu u Amsterdamu je održana konferencija Centra za proučavanje životinja, na kojoj je naučnica Maite van Gerven iznela opcije novog pristupa pacovima i rekla da ubijanje ovih glodara ne rešava problem. Glavni problem pacova je što imaju lošu reputaciju, smatraju naučnice Merel Ligtelijn i Kristin van Rojen, koje su na konferenciji predstavile projekat pod nazivom Grad pacova.
Vrane, golubovi i slepi miševi su slični pacovima u pogledu prisustva, broja i veza sa bolestima. Ali ljudi mogu da žive sa njima, dok je prva reakcija na pacove poziv na njihovo istrebljenje.
Pacovi se smatraju prenosiocima bolesti, često se povezuju sa kugom iz ranijih vekova, ali oni zapravo nisu opasniji od drugih životinja, tako da Van Gerven tvrdi da je takva reputacija neopravdana. Ove životinje mogu da prenesu Veilovu bolest (leptospirozom), jaku infekciju koja izaziva temperaturu, žuticu, krvarenje, respiratorne probleme i bubrege.
Godišnje od nje oboli tridesetak osoba, od čega desetak u Holandiji, navodi NL tajms.
Maite van Gerven smatra da ljudi treba da promene ponašanje prema glodarima kako bi im poslali jasan signal.
- Kao ljudi, mi komuniciramo vrlo nejasno sa pacovima, na primer, ostavljajući hranu svuda okolo. Ne želimo pacove u našoj kući, ali ostavljamo rupe i pukotine otvorene da životinje mogle lako da uđu - istakla je ona.
Gradovi poput Amsterdama mogli bi da poboljšaju stvari tako što će sistem za otpad učiniti otpornim na glodare. Informativna kampanja o životinji i apelovanje na lokalno stanovništvo da razmisle o tome zašto je pacov više smetnja od slepog miša ili goluba, takođe može pomoći, istakli su naučici.
U svom projektu Grad pacova, Van Rojen i Ligtelijn takođe predlažu posebne oblasti za hranjenje pacova raširenih po celom gradu. Životinje tu mogu nesmetano da lutaju, a ljudi, kao posmatrači, mogu da ih bolje upoznaju.
- Zašto neke životinje želimo pored sebe, a druge ne? U novoizgrađenim kućama prave se šupljine koje slepim miševima pružaju dom. Istovremeno, pacovi se kontrolišu pomoću zamki, lepljivih ploča i otrova - upozorila je Van Gerven.
(Telegraf Nauka/Tanjug)