Koliko ljudskih vrsta je hodalo Zemljom?

Od „ljudi hobita“ do homo erektusa, porodično stablo čoveka sadrži neke vrlo čudne likove.

Pored homo sapijensa, barem još osam vrsta našeg roda živelo je na Zemlji: Homo habilis, Homo rudolfensis, Homo erectus, Homo antecessor, Homo heidelbergensis, Homo naledi, Homo floresiensis i Homo neanderthalensis. Plus, u budućnosti će ih biti još priznatih ili nepriznatih.

Ovo je čak bez pominjanja denisovaca, koji bi mogli biti posebna vrsta ili podvrsta, plus nepoznat broj ljudskih vrsta koje bi tek mogle biti otkrivene.

Preporučujemo

Sve te životinje (to uključuje nas) pripadaju rodu Homo, od latinskog naziva za „čoveka“. Pripadnici porodice Homo su deo grupe nazvane hominini. Ne treba ih brkati sa hominidima – savremeni ljudi i drugi živi veliki čovekoliki majmuni, kao što su šimpanze, bonobo, gorile i orangutani.

Pripadnici roda Homo su svi u bliskom srodstvu sa savremenim ljudima (relativno govoreći), pripadajući istom rodu kao mi – baš kao što tigrovi, lavovi, jaguari i leopardi pripadaju rodu Panthera.

Svi oni su, osim homo sapijensa, izumrli. Međutim, postojali su trenuci kad smo živeli u svetu sa nekoliko ljudskih vrsta. Naša vrsta se čak ukrštala sa nekima od njih – i to nije bio odnos za jedno veče, piše IFL Science.

Imajte na umu da nijedna od tih vrsta nije evoluirala direktno jedna iz druge u linearnog razvoju. Homo erektus se nije jednog dana naglo pretvorio u homo sapijensa u stilu Pokemona. Nije tako jednostavno. Ljudsko porodično stablo je haotično, vrlo isprepleteno i kompleksno – da ne pominjemo mnoštvo praznina usled fragmentarnih fosilnih svedočanstava.

Međutim, znamo mnogo o nekim ljudskim vrstama koje su živele na Zemlji tokom proteklih nekoliko miliona godina.

Homo habilis

Najraniji poznati član roda Homo je homo habilis, koji je evoluirao pre više od 2,4 miliona godina. Fosili ove vrste su pronađeni u današnjoj Tanzaniji, Keniji, Etiopiji i Južnoafričkoj Republici, što kazuje da su nekad živeli širom velikog dela istočne i južne Afrike.

Homo habilis je bitan lik u priči o evoluciji hominina pošto je njihov mozak bio veći nego kod drugih čovekolikih majmuna, što je značajan momenat u razvoju komplesnog ponašanja. Takođe poznat kao „vešt čovek“, bio je tvorac kamenog oruđa, koje se sastojalo od slomljenih komada koji su se mogli koristiti kao oštrice.

Većina istraživača smatra da se homo habilis kretao uspravno na dva uda, iako bi izgledao slično ćovekolikom majmunu po našim standardima. Nakon što se pojavila ova prva vrsta, ljudska evolucija se ubrzala – iz razloga koji ostaju nejasni.

Homo rudolfensis

Prvi poznati ostaci homo rudolfensisa pronađeni su 1972. pored jezera Turkana u Istočnom Rudolfu u Keniji. Ova vrsta je živela pre 2,4-1,8 miliona godina, otprilike u isto vreme kao homo habilis u sličnim delovima Afrike.

Anatomski gledano, bio je takođe relativno sličan homo habilisu, premda fosilna svedočanstva ukazuju da je imao primetno veću lobanju.

Ova sličnost je dovela do rasprava između paleonatropologa o klasifikaciji i evolucionim odnosima tih ranih hominina.

Homo erectus

Homo erektus je verovatno jedan od najznačajnijih i najuspešnijih hominina koji su ikad živeli, u zavisnosti od definicije tih termina.

Nesumnjivo je najdugovečniji hominin – dokazi pokazuju da je živeo u periodu između pre 1,89 miliona i 110.000 godina, skoro dva miliona godina, naspram modernih ljudi koji postoje tek 200-300 hiljada godina.

Homo erektus je prvi poznati hominin koji je migrirao iz Afrike. Taj poduhvat je vrsti doneo ogromnu geografsku raširenost – fosili pokazuju da je bila u Africi, Aziji i Evropi. Postoje i dokazi da je homo erektus bio prva vrsta koja je kontrolisala vatru.

Ostaci homo erektusa pokazuju da bio vrlo raznolika vrsta, što nije iznenađujuće s obzirom na ogroman geografski i vremenski opseg. Ipak, većina primeraka pokazuje znakove čovekolikog tela, poput dužih nogu i kraćih ruku u odnosu na trup.

Homo antecessor

Homo antecesor je živeo pre oko 800.000 do 1,2 miliona godina u Evropi. Nakon što su njegovi ostaci prvi put pronađeni u pećini Gran Dolina u Španiji 1994, zvanično je opisan kao poslednji zajednički predak modernih ljudi i neandertalaca.

Kasnija ispitivanja su pokazala da to nije baš tačno, iako se možda radi o grani hominina nastaloj upravo pred razlaz modernih ljudi i neandertalaca.

Homo heidelbergensis

Fosili pokazuju da je hajdelberški čovek živeo pre oko 700.000 do 200.000 godina u Africi, Evropi i možda Aziji.

Ova vrsta je imala spoj odlika viđenih i kod ranijih hominina poput homo erektusa i kod kasnijih poput homo sapijensa. Bio je to raznolik i tranzicioni hominin sa relativno velikim mozgom, a mogao je da pravi složena oruđa i naseljavao je različite sredine.

Među novijim dodacima grupi, ostaci homo naledija su prvi put pronađeni 2013. tokom istraživanja pećinskog sistema Rajzing Star u „Kolevci čovečanstva“, Južnoj Africi.

Rano istarživanje sugeriše da je homo naledi živeo pre više miliona godina, s obzirom na relativno malu veličinu mozga. Međutim, kasnije datiranje je otkrilo da je živeo i u vreme homo sapijensa, pre oko 250.000 godina.

Ova vrsta je postala jedna od najkontroverznijih među izumrlim ljudima. Pećinski sistem Rajzing Star sadrži crteže na kamenu i dekorisane grobnice, što neki smatraju radom homo naledija. Pećina takođe ukazuje da je ova vrsta sahranjivala svoje mrtve pripadnike, što implicira razvijenu emocionalnu inteligenciju.

To je iznenađujuće pošto je homo naledi imao mozak koji nije bio mnogo veći od mozga šimpanze. Toliko je, zapravo, zapanjujuće da mnogi paleoantropolozi to ne prihvataju.

Homo floresiensis

Floreski čovek je jedan od najneobičnijih hominina. Sa nadimkom „hobit“, bio je tek malo viši od jednog metra i imao je malen mozak.

Nemojte, međutim, da vas njegov mali rast navede da pomislite da je je reč o nekoj prastaroj vrsti. Živeo je na indonežanskom ostrvu Flores pre samo 100.000 do 50.000 godina dok moderni ljudi nisu stigli u taj region. To znači da postoji šansa da smo se sreli s tom vrstom lice u lice.

Neki antropolozi čak spekulišu da bi floreski čovek još mogao biti živ na malom indonežanskom ostrvu, s obzirom na priče starosedelačkog naroda Lio.

Homo neanderthalensis

Bolje poznati kao neandertalci, oni su nešto kao „pobratimi“ homo sapijensa. Genetski gledano, 99,7% smo identični i veoma je jasno da je između ovih vrsta uveliko dolazilo do ukrštanja.

Neandertalci su često opisivani kao namrgođeni, nazgrapni, „pećinski“ rođaci homo sapijensa. Međutim, sve je više dokaza da su bili kreativni, prilagodljivi i vrlo inteligentni.

Izumrli su pre oko 40.000 godina zbog razloga koji su još predmet oštre rasprave između naučnika. Neki antropolozi misle da je to moglo biti zbog klimatskih promena ili neke bolesti, dok drugi svaljuju odgovornost na homo sapijensa zato što je bio uspešniji ili doneo tropske bolesti putem migracije iz Afrike.

Neki čak tvrde da je propast neandertalaca posledica genocida koji su izvršili moderni ljudi.

Homo sapiens

Na kraju su – svakako ne najmanje važni – homo sapijensi, tj. moderni ljudi. Etimološki, njihovo ime znači „mudar čovek“ ili „inteligentan čovek“, što je prilično arogantno pošto su se sami tako nazvali.

Ova vrsta se pojavila pre oko 300.000 do 200.000 godina, ali je tek pre 100.000 godina oblik njihovog mozga postao „moderan“ kao kod današnjih individua.

Homo sapijens se prvo pojavio u Africi i krenuo da naseljava svaki kontinent na Zemlji. Ta sklonost ka istraživanju ga je odvela na Mesec nekoliko puta, a planira da ubrzo ide ponovo.

Oni su jedini živi pripadnici roda Homo – i to zauvek. Prilagodljivi su, kreativni, inteligentni, društveni, vrlo kompetitivni i imaju potencijal da budu žestoko agresivni.

Ovaj neobični spoj osobina znači da homo sapijens ima donekle paradoksalnu prirodu. Iako je ostvario čudesan kulturni napredak i ogroman tehnološki napredak, žrtva je sukoba unutar sopstvene vrste i suočava se sa ozbiljnim izazovima u pogledu svog uticaja na životnu sredinu.

(Telegraf Nauka/IFL Science)