Veštačka inteligencija otkriva da su rani ljudi bili plen za leoparde, a ne lovci

Nova studija će možda prepraviti deo naše rane istorije. Dugo se smatra da je homo habilis, često smatran prvom pravom ljudskom vrstom, preokrenuo odnos predator-plen.

Međutim, nedavna analiza ranijih arheoloških pronalazaka sugeriše da su ti rani ljudi verovatno bili više lovljeni nego što su bili lovci i da nisu bili dominantna vrsta kao što se smatra.

Preporučujemo

Da bi to ispitali, istraživači sa Univerziteta Alkala u Španiji koristili su veštačku inteligenciju (AI) i kompjuterski vid radi analize malenih tragova zuba na dva fosila homo habilisa. Ovi drevni ostaci dolaze iz Olduvajskog klanca u Tanzaniji i stari su skoro dva miliona godina.

Istraživači su obučili AI modele na kolekciji od 1.496 slimljenih tragova zuba koje su napravili moderni mesožderi, uključujući leoparde, lavove, krokodile, vukove i hijene. Nakon obuke, veštačkoj inteligenciji su predstavljene slike fosilnih tragova zuba.

Veštačka inteligencija je sa verovatnoćom većom od 90% zaključila da su tragove zuba napravili leopardi. Ključni pokazatelj je bio trouglasti oblik zubnih tragova na kostima.

„Implikacije su značajne, jer ovo pokazuje da je homo habilis bio više plen nego predator. Takođe pokazuje da se pozicija nekih najranijih predstavnika ljudskog roda u lancu ishrane nije razlikovala od pozicije drugih australopitecina“, kažu istraživači.

Iako je istraživanje ograničeno na samo dve jedinke, naučnici tvrde da bi kosti homo habilisa – ako je postao moćna vrsta koja može da se nadmeće sa mesožderima – vetovatnije bile hrana životinja koje drobe kosti, poput hijena, nakon smrti zbog drugih razloga.

Činjenica da ugrizi potiču od mesožderskog predatora znači da su leopardi aktivno lovili rane ljude. To sugeriše da se tranzicija na dominantnu poziciju u lancu ishrane desila kasnije u ljudskoj evoluciji.

Premda nalazi nisu konkluzivni sami po sebi, studija pokazuje kako nam AI može dati nove i možda dublje uvide u našu daleku prošlost. Dalja upotreba ove tehnologije mogla bi ne samo obezbediti nove dokaze o homo habilisu kao vrsti koja je bila plen, već i dati odgovore na druga pitanja o ljudskoj evoluciji.

(Telegraf Nauka/Phys.org)