Kako tradicionalne kulture koriste svoje okruženje za navigaciju

Tradicionalne tehnike navigacije širom sveta, od koji se neke upotrebljavaju hiljadama godina, mogu doprineti zapadnoj nauci.

Nova studija razmatra izvanredna postignuća u navigaciji iz kultura u rasponu od moreplovaca na Maršalskim Ostrvima koji koriste obrasce talasa kako bi se kretali ogromnim Pacifičkim okeanom do urođeničkih zajednica Aljaske koje pomoću zvezda pronalaze put širom Jukona.

Ističe se zanemarena uloga kulture i bliske povezanosti sa životnom sredinom u veštini i nauci pronalaženja putanje na složenim terenima, gde često nema puteva ili obeležja , a greške mogu biti fatalne, piše UCL.

Preporučujemo

Autori studije kažu da ovi neobični metodi rešavanja navigacionih izazova daju značajne nove uvide za shvatanje navigacije u kognitivnoj nauci. U studiji su opisani metodi toliko vešti da se čine neverovatnim mnogima od nas koji se oslanjaju na GPS da pronađu put skoro svugde.

„Izuzetne tehnike koje smo proučavali su u opasnosti da budu izgubljene u svetu koji se umnogome oslanja na tehnologiju i suočava sa brzim promenama prirodne sredine zbog klimatskih promena. Mnoge od kultura istaknutih u našoj studiji su naročito ranjive zbog povećanja nivoa mora i promene terena i vremenskih obrazaca“, rekao je dr Pablo Fernandes Velasko sa Univerziteta u Jorku i Londonskog univerzitetskog koledža.

„Naša studija menja način na koji mislimo o tome kako mozak pamti gde se stvari nalaze. Umesto isključivog fokusiranja na način kako naš um skladišti ta pamćenja, zapadna nauka bi trebalo da počne da posmatra navigaciju kao dinamičnu, aktivnu veštinu koja uključuje kombinaciju različitih čula, načina razmišljanja i strategija za rešavanje problema“.

Studija obrađuje navigacione tehnike koje koriste niz veština i čula iz 49 populacija u 30 zemalja širom sveta.

Moreplovci na Maršalskim Ostrvima koriste obrasce talasa kako bi se kretali Pacifikom. Navigatori određuju početni kurs na osnovu svog znanja o konfiguraciji ostrva, a onda koriste promene u ritmičnom kretanju čamca kako bi osetili tranformaciju obrasca talasa.

Urođenička zajednica Gvičin na severu Aljaske koristi zvezde za pronalaženje puta u ogromnom vlažnom području Jukona. Ova neobična strategija uključuje posmatranje noćnog neba i projekciju različitih zvezda u oblik mitskog stvorenja sličnog lisici zvanog Jahdi. Zvezde formiraju rep, nogu ili njušku, a svaka vodi putnika do različite oblasti.

Pripadnici naroda Batek u Maleziji pomoću zvučnih signala kao što je pesma ptica znaju gde se nalaze u tropskoj kišnoj šumi, što je važna veština pošto su te šume vizuelno neprobojne posle nekoliko metara.

Studija takođe proučava tehnike stručnjaka koji se drže lokalnih navigacionih tradicija u zapadnim kulturama i urbanim sredinama, poput taksista u Londonu. Bez GPS-a, ovi taksisti moraju biti sposobni da isplaniraju najkraću rutu između dva mesta u gradu sa skoro 26.000 ulica.

Oni radi toga kombinuju dva tipa vizuelizacije: sagledavaju mapu Londona iz pričje perspektive, određujući deonice puta do cilja, i koriste terensko iskustvo radi simulacije viđenja uličnih ruta.

Od lavirinta londonskih ulica do jugoistočne obale Grenlanda, raznovrsnost predela u kojima ljudi žive odražava se u raznovrsnosti navigacionih kultura. Izučavanje navigacije u okviru kognitivnih nauka ne odražava tu raznovrsnost.

(Telegraf Nauka/UCL)