Vlakna na biobazi predstavljaju veću pretnju po životnu sredinu nego konvencionalna plastika

Foto: Pixabay/chesna

Takvi materijali se sve više zagovaraju kao ekološke alternative plastici i koriste u tkaninama i proizvodima uključujući odeću, vlažne maramice i proizvode za menstruaciju.

Međutim, mikrovlakna tih materijala se emituju u životnu sredinu putem ciklusa pranja veša, primene kanalizacionog taloga kao đubriva ili prostog habanja tekstilnih proizvoda.

Preporučujemo

Uprkos sve većim količinama proizvoda na biobazi koji se prodaju širom sveta, nema mnogo istraživanja o njihovom potencijalnom uticaju na vrste i ekosisteme.

Stoga su testirani efekti konvencionalnih poliesterskih vlakana i dve vrste vlakana na biobazi – viskoze i liocela – na gliste, vrstu bitnu za zdravlje zemljišta globalno.

Studija otkriva da je u visokim koncentracijama vlakana, 30% glista umrlo nakon 72 sata kad su bili izloženi poliesteru, dok su oni izloženi vlaknima na biobazi doživeli mnogo veću smrtnost do nivoa od 60% u slučaju liocela i 80% u slučaju viskoze.

Drugi eksperiment, sa ekološki relevantnim koncentracijama vlakana, ukazivao je da gliste u zemljištima sa viskoznim vlaknima ispoljavaju smanjenu reprodukciju u poređenju sa glistama izloženim poliesterskim vlaknima. Gliste u zemljištima sa liocelnim vlaknima pokazale su redukovan rast i veće stope ukopavanja u poređenju sa izloženošću drugim tipovima vlakana.

Studija predvođena istraživačima sa Plimutskog univerziteta i Univerziteta u Batu ističe složenu prirodu globalnih napora da se umanji opasnost od zagađenja mikroplastikom i značaj testiranja novih materijala koji bi trebalo da zamene plastiku pre nego što se nađu na otvorenom tržištu.

Više od 320.000 tona biobaziranih i biorazgradivih vlakana je proizvedeno na svetu 2022, a studija pokazuje da će znatne količine završiti u životnoj sredini. Međutim, nema dovoljno dokaza o njihovom ekološkog efektu.

„Naša studija pokazuje da biobazirana vlakna imaju niz štetnih uticaja na gliste – životinje koje su bitne za funkcionisanje životne sredine. Ističe se značaj dodatnih dokaza pre nego što alternative konvencionalnoj platici budu dostupne u još većem obimu“, kažu istraživači.

Nova studija sledi istraživanje objavljeno ranije ove godine, koje je pokazalo da izloženost materijalima korišćenim u biorazgradivim kesicama za čaj može dovesti do 15% veće smrtnosti u populacijama glista i imati negativan uticaj na njihovu reprodukciju.

Studija je objavljena samo nekoliko nedelja pre nego što Ujedinjene nacije okupe svetske lidere u Busanu, u Južnoj Koreji, radi finalne runde pregovora o mogućem Globalnom sporazumu o plastici.

„Jasno je da će pored recikliranja i ponovne upotrebe, borba protiv zagađenja plastikom zahtevati smanjenje količina upotrebljene i proizvedene plastike. Postoji sve veće interesovanje za alternativne materijale koji bi zamenili plastiku, ali naša studija ističe značaj testiranja inovacija u relevantnim okolnostima životne sredine pre raširenog usvajanja“, kaže profesor Ričard Tompson.

„Čvrsto verujem da je moguće izaći na kraj sa krizom zbog zagađenja plastikom, ali nezavisni naučni dokazi će biti ključni u cilju izbegavanja neželjenih posledica dok tragamo za rešenjima“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)