Odlično za zdravlje, ali i za životnu sredinu: Evo zašto je sve dobro tuširati se hladnom vodom

Kako podstaći ljude da usvoje ekološki prihvatljivije navike? Da bi istražila ovo pitanje, psihološkinja sa Univerziteta u Bazelu zatražila je od učesnika jedne studije da se tuširaju hladnom vodom. Oni koji su se držali ove rutine iskusili su višestruke koristi, saopštio je Univerzitet u Bazelu.

Mnogi ljudi znaju da njihovo ponašanje šteti životnoj sredini, ali se ipak muče da promene svoje navike, navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

- Ovo posebno važi kada imaju osećaj da moraju nečega da se odreknu ili da potroše više novca – rekla je psihološkinja dr Lena Glazer (Lena Glaser).

Kao psihoterapeutkinja, ona se u svom radu redovno susreće sa ovim otporom prema promenama.

U svojoj nedavno odbranjenoj doktorskoj disertaciji na Fakultetu za psihologiju, Glazerova je istraživala da li su ljudi spremniji da usvoje navike koje koriste i klimi i njihovom zdravlju ukoliko se te navike lako uklapaju u svakodnevni život i donose lične koristi. Ovo pitanje istražila je posmatrajući efekte redovnog tuširanja hladnom vodom.

- Kada ljudi govore o promeni ponašanja radi zaštite klime, rasprava se obično vrti oko prevoza, ishrane ili reciklaže - kaže Glazerova.

Međutim, u ovim oblastima radikalne mere, poput zabrane letova avionom ili služenja isključivo vegetarijanskih obroka u menzama na radnom mestu, često nailaze na otpor. Neki ljudi čak imaju utisak da im se naređuje kako da žive, uprkos tome što znaju da letenje doprinosi klimatskim promenama i da konzumiranje mesa ima negativne posledice i po životnu sredinu i po njihovo zdravlje.

- Potreban nam je empatičniji pristup ako želimo da ljudi promene svoje ponašanje - smatra Glazerova. Ona ističe da se temperatura vode i potrošnja vode retko spominju u raspravama o merama za zaštitu klime, iako promena navika pri tuširanju ima uticaj na životnu sredinu uporediv sa reciklažom.

- Tuširanje hladnom vodom nije baš prijatno, ali je to mala promena. Na kraju krajeva, ionako se tuširamo – rekla je Glazerova.

To je takođe relativno lak korak koji može da uštedi novac, navodi.

Studija je obuhvatila 719 učesnika starosti od 18 do 65 godina od kojih je zatraženo da se tokom 12 nedelja tuširaju onoliko hladnom vodom koliko njihove vodovodne instalacije to dozvoljavaju. Da bi se kvalifikovali, morali su da budu dobrog zdravstvenog stanja i da pre toga nisu imali naviku da se tuširaju hladnom vodom.

Mnogi učesnici su odustali tokom prve dve nedelje, ali je nakon toga stopa odustajanja opala.

- To ukazuje na to da se ljudi postepeno navikavaju - zaključuje Glazerova.

Kako je studija odmicala, preostali učesnici su navodili da se osećaju sve bolje, kako mentalno tako i fizički. Prema rečima Glazerove, ova subjektivna poboljšanja odrazila su se i na njihova bolovanja: učesnici su u proseku uzimali 31% manje dana bolovanja u poređenju sa kontrolnom grupom.

Kada je reč o neposrednim koristima tuširanja hladnom vodom, učesnici su rekli da su se osećali budnije i osveženije. Takođe su osećali ponos što su naterali sebe da urade nešto neprijatno.

- Iskustva poput ovih mogu delovati motivišuće - navodi Glazerova.

Vremenom, tuširanje hladnom vodom štedi i novac. Ljudi obično provode manje vremena pod tušem, smanjujući potrošnju vode. Takođe troše manje energije jer voda ne mora da se zagreva. Za tuširanje od 45 litara, snižavanje temperature vode sa 40 na 15 stepeni štedi 1,3 kWh energije. To donosi manje račune za komunalije i merljivo smanjenje emisije ugljen-dioksida. Tokom dvanaestonedeljne studije, učesnici su smanjili emisiju ugljen-dioksida za 15 kilograma po osobi, što je približno jednako emisijama nastalim tokom vožnje automobila od 100 kilometara. Drugim rečima, hladan tuš ima smisla i ekološki i finansijski.

- Kada ljudi vide ličnu korist od promene svog ponašanja, motivisaniji su da pri tome i ostanu. Kada ljudi vide ličnu korist od promene svog ponašanja i ne osećaju da se nečega odriču ili da nešto propuštaju, mnogo su motivisaniji da pri tome i ostanu – rekla je Glazerova.

Nije poznato da li su učesnici nastavili sa hladnim tuširanjem i nakon završetka studije. Takođe nije jasno koliko su bili ekološki svesni u drugim sferama života, niti da li su neprijatnost hladnog tuša kompenzovali time što su sebi ugađali na druge načine. Takvo ponašanje bi moglo da umanji ili čak potpuno poništi ekološke koristi.

(Telegraf Nauka/Universität Basel)