Studija Univerziteta u Saragosi: Mladi u Evropi imaju sve manje snage, fleksibilnosti i kondicije
Fizička kondicija adolescenata i dece u Evropi je na najnižem nivou u poslednjih 60 godina, što može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje. To je pokazala najnovija studija naučnika sa Univerziteta u Saragosi.
Kako je navedeno u istraživanju objavljenom u Sports Medicine - Open, mladi nemaju potreban nivo snage i fleksibilnosti, kao i telesne kompozicije, piše Juronjuz.
Preporučujemo
Pronađen treći srebrnjak kneza Vladimira I Velikog u Novgorodu: Reč je o kovanici prvog tipa
„Ako se ljudska populacija smanji na polovinu…“ Šokantna ideja grupe naučnika
Otkriveno je da je od 1990. godine do danas došlo do pada fizičke spremnosti dece povezane sa zdravljem.
U studiji, u kojoj je učestvovalo 417.362 mladih starosti od 6 do 16 godina iz 20 evropskih zemalja, u periodu od 1965. do 2023. godine, navodi se da je snaga gornjeg dela tela generalno opala od 1970-ih, s kratkim periodom stabilnosti između 1980. i 2000. godine pre ponovnog pada, a da se snaga donjeg dela tela, merena testovima skakanja, povećavala do 1980-ih, ali se od tada stalno smanjuje.
Naučnici su primetili i konzistentno, linearno pogoršanje, koje se ogleda u povećanju telesne masti, trend koji se često potcenjuje kada se koristi samo indeks telesne mase (BMI).
Navode i da je najgori trend bio u fleksibilnosti, koja pokazuje kontinuirani pad koji se ubrzao od 2000. godine.
Što se tiče kardiorespiratorne kondicije - sposobnosti srca, pluća i krvnih sudova da efikasno dostavljaju kiseonik radnim mišićima tokom produžene fizičke aktivnosti - autori su primetili da, nakon dugotrajnog pada, najnoviji podaci ukazuju na to da se trend možda stabilizovao između 2015. i 2023. godine.
Pokazalo se i da se nazire kriza gojaznosti kod dece i da se očekuje da će broj slučajeva do 2040. godine dostići 228 miliona, ali da su nivoi i dalje ispod onih zabeleženih u prethodnim decenijama.
- Ovi nalazi pojačavaju potrebu za pojačavanjem napora u promociji fizičke aktivnosti putem javnih institucija - saopštili su istraživači.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da se deca i adolescenti svakodnevno imaju najmanje 60 minuta umerene do intenzivne telesne aktivnosti, uključujući aktivnosti za jačanje mišića i kostiju najmanje tri puta nedeljno. Kako je navela SZO fizička neaktivnost uzrokuje oko šest odsto koronarne bolesti srca, sedam odsto dijabetesa tipa 2, 10 odsto raka dojke i 10 odsto raka debelog creva.
Osim toga, fizičkoj neaktivnosti pripisuju se prevremena smrt (9 odsto slučajeva), smrtnost od svih uzroka (7,2 odsto) i smrt od kardiovaskularnih bolesti (7,6 odsto).
(Telegraf Nauka/Tanjug)