Ljudi su nasilniji, anksiozniji, ne mogu da spavaju... Vreli talasi mogu da poremete rad mozga, tvrde naučnici

Vreli talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost. Zbog toga se tokom perioda ekstremno visokih temperatura beleži više slučajeva anksioznosti, poremećaja sna, nasilnog ponašanja i psihijatrijskih intervencija, upozoravaju francuski naučnici.

Osim posledica po organizam, poput dehidratacije i opterećenja kardiovaskularnog sistema, visoke temperature mogu značajno da utiču i na raspoloženje i mentalno zdravlje, prenosi BFM.

Preporučujemo

- Na biološkom nivou toplota proizvodi varijacije u određenim neurotransmiterima - objašnjava za BFM Marin Akuai, psihijatar i istraživač čiji se rad fokusira na efekte toplote na mentalno zdravlje.

Stručnjaci navode da ekstremna vrućina utiče na neurotransmitere povezane sa regulacijom telesne temperature, uključujući serotonin, koji ima važnu ulogu u kontroli raspoloženja, i dopamin, koji utiče na ponašanje. Prema rečima psihijatara, visoke temperature remete i rad hipotalamusa, dela mozga zaduženog za regulaciju telesne temperature, dok istraživanja ukazuju da tokom ekstremnih vrućina prirodni mehanizmi termoregulacije mogu biti preopterećeni.

- Temperatura koja ne pada noću onemogućava spavanje. Kao rezultat toga, razdražljiviji smo, anksiozniji i nervozniji - objašnjava Akuai.

Stručnjaci navode da se u Francuskoj skoro trećina ubistava (28 odsto) dešava tokom letnjih meseci, sa vrhuncem u julu, dok su istraživanja u SAD pokazala izražen sezonski porast nasilnih incidenata u periodima ekstremnih vrućina.

Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da vreli talasi stvaraju uslove pogodne za porodično nasilje, pri čemu su žene i deca posebno izloženi, dok izolacija usled vrućine može dodatno doprineti eskalaciji konflikata, slično kao tokom pandemijskih restrikcija.

Prema istraživanjima, za svaki dodatni stepen porasta temperature učestalost samoubistava može da poraste za oko 1,5 odsto, iako taj odnos nije linearan, a stručnjaci upozoravaju da se tokom vrelih talasa dodatno produbljuju društvene nejednakosti i najteže pogođene ostaju osobe u ranjivim životnim uslovima.

Francuska je zabeležila 339 novih temperaturnih rekorda tokom najtoplijeg dana od početka merenja 1947. godine, dok je ekstremni vreli talas zahvatio veliki deo zemlje. Najviša temperatura izmerena je u mestu Pizos u departmanu Land, gde je zabeleženo 44,3 stepena Celzijusa. Zbog ekstremnih vrućina, 58 departmana stavljeno je pod najviši, crveni stepen upozorenja, što pogađa oko 44 miliona stanovnika Francuske.

(Telegraf Nauka/Tanjug)